Категорија: Pesme

Zvuk kiše u oluku,

na dlanu,na kosi kišne kapi,

dodir koji nebo šalje.

Znak da misli na nas

da nam život daje.

Tu je za sve nas.

Nebo nas slavi

poruku šalje

strpljivo čeka zahvalnost.

Kiša je reč

melodija života

sve bitno,a ne samo voda.

Suština života

priča o početku i kraju

nastajanju i nestajanju.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Jeste li primetili prevlast meseca 
u odnosu na sunce u pesmama.
Ili se rimuje
ili tišina noći maštu raspiruje.

Biće da je zbog ljubavi
Jer ona noću radi
Mada se mesec i sunce sastaju 
na izlasku kao i na zalasku
i nikada se ne poklope 
čak ni u u zagrljaju.

Mesec je i hladan i mračan
A opet romantičan.
Baš ta tajanstvenost daje mu čari.

Pa stiže takav da iznedri
stihove koji oplakuju razne ljubavi
I maloga Princa 
I razne uspavanke
I usnuli grad
I devojčicu sa šibicama.

I uvek ono što manje svetli
budi u nama radosti veće.
Neka nam i sunca
Ipak Zemlja se okreće !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Buđenje iz narkoze u bolesničkoj postelji liči na isterivanje đavola. Muka, znoj osećaj krivice i beznađa. Suze, koje se slivaju u reku sudbine.  Pitanje se pred njom postavlja da li je završila sa ulogom majke za sva vremena ?

Ulazi doktor i kaže joj, da je jedva obavio abortus.

 „Jako ste bili nemirni , iako smo u opštoj anesteziji obavili sve.“

 „O kakav zlikovac “ sada žena dok priča, razmišlja o njemu !

Pa nije postojao ni jedan razgovor koji bi ženi dao vremena da se predomisli.

 Lekarska etika nije podrazumevala tu vrstu dijaloga.
Podsvest je kod mlade žene , ipak proradila. I pored anestezije ona se borila protiv čedomorstva u svojoj utrobi. Noge su joj odskakivale od kreveta od siline borbe u njoj. Đavo  je završavao svoju pobedu i stavljao tačku na gnusni čin.
Sada kada mi sagovornica priča o tome,  vidim u njoj duboko kajanje i veliku neodgovornost prema plodu koji je nosila, kao i prema sopstvenom zdravlju.

Sedamdesetih godina prošlog veka, gledanje iz ugla lekara, ovaj zahvat je imao svoje teorije . Žena je  znala za teoriju,koja je govorila da plod nije živ do dva i po meseca i da se trudnoća u tom periodu ne smatra ubistvom , nego kontrolisanim rađanjem. Bez ikakve odgovornosti da se rizik od ponovne trudnoće dovodi pod znak pitanja.

 Zasto pričam o ovoj nesrećnici ?

Zato što se sredstvima protiv kontrole rađanja  može  sprečiti nastanak trudnoće, bez ubijanja fetusa.

 Zato što žena zbog zahvata ovakve vrste može steći sterilitet.

Zato što nikada ne znamo kada ćemo doživeti   katarzu i biti očajni zbog pređašnjih grehova.

Zato što je život nasvetija tajna i ljudsko biće ,  ne sme nikada da završi kao nepotrebno .

Ova nesretnica je bila uplašena od života,  od prihvatanja materinstva i velike greške tadašnjeg stava lekara  „da prekid trudnoće u od dva i po meseca nije ubistvo “ !

Sada sa svojim svesnim pokajenjem  za svesno umrla čeda u utrobi majke , traži od Gospoda da joj oprosti greh.


Jasminka Nikolić ex Brdarević

Dok noć i dan se prikradaju
u trenu rastaju,
nikada se ne dodirnu
jer to je zakon prirode.

Neprimjetno traje
taj neumitni put.
prelaze jedno u drugo
mijenjajući put.

Mi iz daljine mislimo
da bliskost je tu
u zenitu
ali oni se baš tu
neprimjetno razdvajaju.

Tako se stapaju
u našim vizijama
ali u suštini
svako ima svoj put .

Svako boju ima
svako toplotu
I hladnoću ima.
I izmedju njih
samo promijena slijed.

Iz dana u noć
iz noći u dan.
tako su nježni
u razmijeni vremena

Da svako poželi
baš takav odnos
nezavisan a sjenkom
dodira nježan
stalan i nepogrešiv.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

20/12/2019

Dobo jutro, reče sat.

Zar je ovo dan ?

Siv , sumoran

sav umoran i dosadan.

Izeš dan !

Kakav ružan i rugoban

namršten i kišovit.

Sa kafom je još gori.

Ona dođe da razbori

tek se onda rastužiš

i potutuljiš.

Svega ima u toj zbrci

uglavnom se loše vrti.

To zbog dana nije čudo

al’ u glavi sve je crno.

Čekam neke bolje dane

čekam neke tople noći

kad zrikavci pesmu zriču

i vetrovi milom mire.

Onda mis’o tera zloće

i ne da im da se stope

sa crnilom naše duše.

Nego leptir zatreperi

i vesele boje cvetne

donesu nam misli svetle.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

25.05.2019.

Kada bejah dete, ubiše mi rod.

Majku, oca dedu i još ne znam kog.

Kod strica me skrili

da bi me od zla sakrili.

Ja se tada nađoh sa stricom

među srpskom vojskom.

Pitaše me ko sam ?

Sin oca i majke prezimena Gavrić.

rekoh im sav zbunjen.

S nevericom priđoh

tom tužnom životu.

Al’ me prihvatiše.

Šta sam mog’o znati

šta je mržnja ljuta.

Kad sam tek trebao

u školu da hodim

i slova da pišem.

Ali avaj, slušaj

šta će sa mnom biti.

Dadoše mi pušku

ti češ vojnik biti !

Odelo mi stoji

k’o pravom vojniku

ali ja sam dete

ne podnosim ljudsku metu.

Da se borim s mržnjom

tog poganog sveta

da pucam i gađam

u ljudska telesa.

Nisam bio sretan

što mi baš to dade

ovo vreme ludo

kad Srbija pade.

Svi muški u borbu!

Neprijatelj ljuti

napada i gazi

sve što ispred sebe

nanišani, sravni.

Pokaza se ja kao pravi borac

po godinama dete

a u duši mirotvorac.

Dobih orden prvi

spomenicu pravu

ulicu nazvaše

detetom junakom.

U Srbiji čim se dete rodi

po meni sudeći već je

u vojnoj odeći.

Daj Bože mira

da stasaju Srbi

da su naša deca

po pameti prvi.

Neka više nema

mržnje i ratova

neka samo cveta

porod, vera i nauka !

Jasminka Nikolić ex Brdarević, 2018.

Ostavite kući brige,

ostavite dijagnoze,

ostavite nezadovoljsto i neuroze.

Ponesite sa sobom

godine, uspomene , osmijeh.

i sjećanja.

Generacijo ’79. spremi se

da nekoga teško prepoznaš

da te neko teško  prepozna.

Nije to namjerno,

nego je prošlo dosta vremena.

Promjenili smo se.

 Nadam se ipak drugarskom i srdačnom

 stisku ruke i pozdravu

osmijehu iskrenom .

Generacijo ’79,

naš školski čas će uskoro.

stigni prije zvona !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Laganim korakom
sigurna u sebe
iskustveno znam
proći će i to.

Bacila sam kamen
što nosih k’o usud
niko me ne plaši
niti nemir stvara.

Još te samo može
bol da me svlada
a ni to nije večno
sa time se živi

Nema ništa lepšeg
od smiraja duše
od telesnog mira
jer ti tada spokoj sve diktira.

Imaš tada milost
prema svima zlima
ti ih smatraš samo
iskušenjem svojim.

Te ih zaobiđeš
jer su obmanuti
ne sudim im ja
jer to nije moje.

Neka samo molba
stigne do Višnjega
oprosti im Bože !

Ti mali su pali
k’o andjeli tvoji
što behu uz tebe,
sada negde drugo kolovođe jesu.


Neće opstati
mora umret zlo
jer ne radja dobro
treba samo dočekati to.

Nikolić Jasminka

Crni gavran u 13 časova proleti grakćući
Plavo prostranstvo iznad groblja
i taj gavran i sunce žuto.

Raka čeka starog čoveka
«suza» od svežeg cveća napravljenog.

Buketi, sveće poslednjeg pozdrava
prijateljskih živih ljudskih likova.

Svi ćemo mi u prah ponovo
Samo je vreme akter priče
Sve kažu sudbine sretne sliče.

A ja bih rekla svaka je za se knjiga jedna,
istorija ljudska uspona i padova srećnih i onih drugih trenutaka
Ljubavnih jada i običnih trenutaka
Pijanih i treznih dana.

Nepredvidivih i razumnih odluka.
Samo postoji jedna moćna muka
kad bolest savlada telo čoveka.

Tada se suši životni sok
Duša se pretvara u smrtni muk.

Nikolić Jasminka