Pristižu ranim jutrom
pod okrilje hrama
ljudi sa svih strana.
Bog se javlja.
Vodom spira grehe
i bolove razne
i grehove naše.
i predaka grehe
I praroditeljske.
Golubica prhnu
I duh nas ispuni
stoga nas otac
podseti na trojstvo.
Vo imja Oca i Sina i svetoga Duha
Amin !
Bog se javi
Zaista se javi !
20.01.2019.
Nikolić Jasminka ex Brdarević
Minimalizam se može definisati kao način života u kome se pravi prostor za bitne stvari, kako fizički tako i duhovno, dok se opraštamo od svega što ne doprinosi našem blagostanju.
Pojednostaviti svakodnevicu u korist stvarne sreće i ispunjenosti.
Živimo u potrošačkom društvu. Potreba, pa čak i opsesija za kupovinom, sve više raste. Akcenat se stavlja na materijalna dobra koja, po mišljenjima mnogih potrošača, donose određen status, pa čak i sreću. Suprotno potrošačima, redukujte kupovinu na osnovne stvari, dok pažnju i energiju usmeravajte na iskustva, učenje i duhovni razvoj.
Kod kupoholičara, javlja se i pojam nagomilavanja ili hoarding na engleskom. Ne samo što se kupuju stvari koje nisu preko potrebne, nego se sve te stvari i nagomilavaju, čuvaju.
Ova pojava može da izazove i ozbiljne psihičke probleme, gde hoarder počinje da živi u prostoru u kome nema mesta ne samo za nove stvari već i za normalno funkcionisanje, uz odlučan stav od tome da ništa ne sme da se baci ili zameni, čak i ukoliko je neki predmet pokvaren ili polomljen, neupotrebljiv ili beskoristan za domaćinstvo ili pojedinca.
Važni benefiti koje minimalistički način života može da ima su sledeće:
samim tim što ne kupuje ono što mu nije potrebno, primećuje te da na računu ostaje više novca koje možete da upotrebite i da ih uložite u neki biznis, odete na putovanje , promenite posao koji stvara stres i počnete da raditi nešto što mu donosi manju zaradu, ali više zadovoljstva. Minimalista ulaže u iskustva i znanja, ne gomila stvari bez kojih može. Planski pristupa svakoj kupovini i, kad mu ovo jednom postane podrazumevani način funkcionisanja , prestaje da razmišlja o tome, već odbija nepotrebne stvari i ponude okoline.
Zdravije okruženje – što se manje kupuje, manje se i koristi, a to je svakako dobra vest za životnu sredinu; po nekim istraživanjima, prosečan potrošač godišnje baci oko 31,75 kg odeće, što je itekako loše za ekologiju, ne uzimajući u obzir i ostale predmete za korišćenje – svako od nas misli da ne pravi razliku ali to je itekako daleko od istine.
Sa tim što osoba poseduje manje, način života će joj biti olakšan; koristeći primer odeće , osoba koja ima manje odeće, lakše će se spremiti za prvu smenu, bez dužeg razmišljanja o tome šta da obuče; imaće manje predmeta o kojima treba da brine, koje treba da održava, popravlja, premešta sa jednog mesta na drugo u krug, a da ih ne koristi ili ne upotrebljava njihov pun potencijal.
Svako od nas naići će na benefite koje znače samo – više vremena za porodicu, ili dodatni biznis, više vremena za putovanja ili učenje stranog jezika – sve ono što je neko oduvek hteo, ali nikad nije našao dovoljno resursa da to i ispuni.
Izreka „Manje je više“ može se upotrebiti da se opiše kako, ako se oslobodimo svega što nas guši, svega što nam stvara napetost, ako pročistimo naš životni prostor i naš um.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
29.05.2023.
Odmor je prošao
novi dan došao
sunce je izašlo
mjesec je zašao.
Radost rađanja
radost stvaranja
nove misli
i nova maštanja.
I poslije svega
što slijed prati
uvijek se na
ponedeljak vrati.
29.05.2023.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Ne dao ti Bog da te snađe muka i moraš da se lečiš. Ja krenuh putem preventive. Ajd’ reko’ u godinama sam, pa da uradim mamografiju.Ali avaj hoćeš malo sutra. Pa nije to mačiji kašalj. Jedva dobih uput. Šta će mi kad mi nije ništa ! Onda me zakazaše za dva meseca. Ja odoh tad, ne može. Još ćemo prolongirati mesec i po. Nema doktorice na bolovajnju je. Dođoh na drugo zakazivanje. Snimiše me, ali mi odmah rekoše da opet nema doktorice i neće doći za dva meseca. CD sa snimkom neka stoji i čeka doktoricu koja neće doći.
Odoh ja nakon mesec i po, odoh da pitam šta je s doktoricom, oni kažu ništa se nezna ali “ Đekna još nije umrla a ne zna se ni kada će“. Pa šta da radim ? Možete dobiti snimak, a onda da tragate ko će to očitati. To su nek tajnoviti putevi !
Pođoh kući i u prvoj privatnoj praksi upitah ko radi to očitavanje snimka? Odmah dobih preporuku. Tu i tu i to košta 800,00 din i tu se čeka. Jer sad su i privatnici prebukirani.
Ne znam zašto plaćam zdravstvene doprinose ? Sve me to pomalo već izbacuje iz takta ali se iskreno nadam da je sve u redu. Vrag odneo šalu.
Inače taj mamograf od 700.000 evra vrednosti stigao je u Aleksinac kao donacija vlade Japana. Od 2011. je jako malo upotrebljavan. Nije imao ko da radi na njemu . Ne znam da li vode statisku iskorištenosti, ali mi se čini da je na krivu adresu stigao. Uporedna statistika bolesnih i umrlih svih starosnih doba od raka dojke je zastrašujuća u Aleksincu i njegova 72 sela. Pa koga briga za sve ovo.
I jaću platiti da mi očitaju nalaz , da ne bi ispravljala krivu Drinu. Mnogo ću jeftinije proći tako ne dižući dreku.
Iako smo imali jedan seminar i predlagali kako pokrenuti akciju da bi „oživeli“ mrtvi mamograf. Sve je ostalo na temi koju smo obradili na seminaru i došli do zaključka da tu treba mnogo obilazaka ljudi na pozicijama i da je to nemoguća misija.
Draga vlado Japana hvala ti što si bila humana, ali kad neko poklanja, treba gledati i kome pokalanja.
Kakve preventive, skrininzi, to je ovde nepoznat termin.
Da se ne bi nervirali pravac kod privatnika. Tamo ćete biti pregledani i uzduž i popreko. Preventive radi ćete uraditi mnoge analize zlu ne trebale , i naravno sve ćete to platiti.
Ostajte mi zdravi , čuvajte se i Bog će vas čuvati.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
U maju 2011.
Kirilo (Ćirilo) i Metodije su rođena brata iz Soluna koja su širila hrišćanstvo i pismenost među Slovenima. Srbi i danas koriste ćirilično pismo koje je naziv dobilo upravo po Kirilu.
Od neprocenjivog kulturnog i civilizacijskog značaja za Srbe i Slovene uopšte.
Dan slovenske pismenosti
Dan sećanja na misionarstvo i vizionarstvo braće iz Soluna iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve obeležava se i u drugim slovenskim zemaljama. Kod Pravoslavnih naroda obeležava se 24. maja.
Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture, a od 2019. praznik se obeležava i u Srbiji kao novi državni praznik i radni dan. Ovim praznikom obeležavaće se Dan slovenske pismenosti i kulture, koju su utemelјili slovenski prosvetitelјi Ćirilo i Metodije, osnivači slovenske književnosti i tvorci prvog slovenskog pisma- glagolјice.
Zajednički praznik Svetih Ćirila i Metodija ustanovljen je 1863. godine, kada je povodom proslave hiljadugodišnjice moravske misije svetitelja praznik proglašen za Dan slovenske pismenosti. Svetog Kirila i Metodija slave kao krsnu slavu brojne porodice oko Studenice, Trstenika, Aleksinca i Požarevca. Tog dana 1926. otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku izgrađena uz pomoć Karnegijeve zadužbine.
Glagoljica, prvo pismo Slovena
Bojeći se velikog verskog i političkog uticaja koji su imali franački sveštenici, moravski knez Rastislav zatražio je od vizantijskog cara Mihaila II da pošalje učitelje koji će da propovedaju na narodnom jeziku. Idealni za taj posao bili su Konstantin, koji je dobio monaško ime Kiril – Ćirilo i njegov brat, iguman Metodije, rodom iz Soluna u čijoj je okolini živelo dosta Slovena, koji do tada nisu imali pismo. Zato je Kirilo sastavio azbuku (glagoljicu) od 38 slova, pomoću koje su preveli jevanđelja na slovenski jezik. Sa knjigama na jeziku koje je tamnošnji narod razumeo, bilo je mnogo lakše propovedati hrišćanstvo.
Godine 863. braća kreću na put i stižu 864. knezu Rastislavu koji ih je gostolјubivo primio. Pošto su stvorili novi književni jezik – staroslovenski‚ braća su pristupili prevođenju bogoslužbenih knjiga, a samim tim slovenski jezik uveli u pravoslavnu liturgiju.
Vizantijski misionari otišli su i u Srbiju, koja je hrišćanstvo prihvatila u drugoj polovini IX veka, oko 867-874. godine. Srbija je takođe ležala na granici između Istočnog i Zapadnog hrišćanstva, ali je posle perioda neodlučnosti sledila primer Bugarske a ne Moravske, i došla je pod okrilje Carigrada.
I ovde su uvedene slovenske bogoslužbene knjige, a razvila se i slovensko–vizantijska kultura. Srpska crkva dobila je delimičnu samostalnost pod Svetim Savom (1176-1235), najvećim srpskim nacionalnim svetiteljem, koji je 1219. godine u Nikeji posvećen za arhiepiskopa Srbije. Godine 1346. proglašena je Srpska patrijaršija koju je Carigradska crkva priznala 1375. godine.
Iako proganjani, njihovi učenici nastavljaju rad na širenju slovenske pismenosti. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Ohrid i tu produžili započeti posao svojih učitelja. Najpoznatiji među njima, sveti Kliment, sastavio je jednostavnije pismo – ćirilicu, koja je imala 43 slova. Ime je dobila po svetom Ćirilu. Srbi su ćirilicu prihvatili u XI veku i ona je sačuvana tokom turskog ropstva. Miroslavljevo jevanđelje, jevanđelje zahumskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, napisano na pergamentu lepim, krupnim ćiriličnim slovima i ukrašeno stilizovanim minijaturama u boji i zlatu, najstarija je i najlepša srpska knjiga srednjeg veka.
Jedan od nalepših primera ćiričnih slova smatra se i potpis svetog Save sa pečata na “Karejskom tipiku“ iz 1199. godina, a koji je danas ugraviran na zvonima Hrama Svetog Save na Vračaru. Pečat je od tamnog, zelenkasto-mrkog voska, nepravilnoga kružnog oblika. Na početku je krstoliko utisnut žig s monogramom SAVA, tako da svako polje, predstavlja jedan krak krsta. Vremenom se staroslovenski menjao u srpskoslovenski, prvi srpski književni jezik. Pre Vukove reforme bilo je nekoliko prilagođavanja govornom jeziku, a prvo je izvršio sveti Sava. Za današnji oblik „srpske ćirilice“ zaslužan je Vuk St. Karađžić, koji je 1818. godine počeo reformu ćirilice kakva se danas koristi i koja ima 30 slova.
Sveta braća rodom su iz Soluna od roditelja bogatih i znamenitih. Njihov otac Lav bio je visoki vizantijski vojni zapovednik. Najraniju mladost proveli su u Solunu, koji je u to doba bio okružen Slovenima. Ćirilo je ,prema knjizi ,,Život Ćirila“, bio najmlađi od sedam braće i njegovo kršteno ime je bilo Konstantin. Metodijevo kršteno ime je bilo Mihail, a ime Metodije je dobio kada se zamonašio na planini Uludag, u severozapadnoj Turskoj.
Metodije je kao oficir deset godina proveo u istočnoj Makedoniji, dok je Ćirilo koji je završio teologiju i filozofiju bio postavljen za bibliotekara Aja Sofije u Carigradu i učitelja filozofije na carigradskoj visokoj školi. Godine 856 Metodije je napustio vojnu službu, povukao se u manastir na Olimpu u Maloj Aziji. Ti mu se uskoro pridužio pridružio i mlađi brat Konstantin, koji je dobio monaško ime Kiril – Ćirilo.
Ćirilo umire 14. februara 869. godine u Rimu i po želji brata Metodija sahranjen je u crkvi Svetog Klimenta u Rimu. Na njegovom grobu ubrzo su se počela događati čudesna isceljenja vernika. Papa je odobrio rad Metodiju i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog. Postavšti arhiepiskop Panonije, stolovao je prema nekim tumačenjima u današnjoj Sremskoj Mitrovici.Tamo je pred kraj života na slovenski jezik preveo Bibliju. Sve do svoje smrti 6. aprila 885. godine širio je hrišćansku veru među slovenima u Moravskoj, a sahranjen je u sabornoj crkvi u Velegradu.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
26.05.2023.
Све реакције:
22
Htela bih vam reći
Da smo mi najveći
Kad o nama sriču
Sa TV-a viču.
Ali mi smo mali
mravi koje gaze
neprimetni mi smo
tek na duge staze.
Nikog briga nije
šta to nama fali
traži naći će se
u partiji mali.
Ko neće u stranku
za njeg leka nema
neka čeka neka
bolja vremena.
Jasminka Nikolić
Источник је спас и утеха моја !
Окрећем леђа планини и камену и дрвету
топлиним твојом се напајам
јер утеха Си моја.
Док причах мантре
док кристали беху излаз из муке
док померањем кревета на другу страну тражих спас
Ти си ме гледао.
Западни инструктори среће
гласноговорници проклетства
оштрише рогове над мојом глупошћу.
Ти си само гледао.
Док сам користила алтернативне методе
болове лечила хомеопатијом
пред Будом тражила помоћ
Ти си само гледао.
Фенг шуји сам користила
странама света се лечила
вортексом привлачила срећу.
Ти си ме гледао.
Док сам плаћале високе телефонске рачуне
астрологе разне слушала
њиховим се небулозома надала
Ти си ме гледао.
Док сам у испразне хороскопе
свакодневно завиривала
трагајући ѕа истином о срећи
Ти си ме гледао.
Када сам дошла на литицу
смрт или живот
Теби једином сам завапила
Ти си ме спасао
Спасе једини Боже мој!
Јасминка Николић ех Брдаревић
16.05.2023.
Poznat po Ulm Minster , luteranskoj crkvi koja se nalazi u gradu Ulmu u Nemačkoj. Sagrađena je u gotskom stilu i trenutno je najviša crkva na svetu sa visinom zvonika 160.9 metara i čak 768 stepenica koje vode do vrha.
Učionica , četvrti razred, Hauptschule, razrednik Herr Braun.
Sjedim sa dječakom Hansom, u drugoj klupi. Na mojoj strani klupe sveska i pismo iz Jugoslavije. Na desnoj strani pisma poštanska marka sa likom J.B. Tita. Dječak ga prepozna i počne na glas vikati TITO,TITO. Das ist Tito. Djeca u razredu , uglavnom njemačkog porijekla, mada je bilo i stranaca , nađoše se u čudu. Ja sam se osjećala užasno neprijatno. Mislila sam , linčovaće me.
Smirio je Herr Braun, oniži staložen čovjek, finih manira tu situaciju. Razjasnio djeci na njemačkom neprimjereno ponašanje dječaka. Tako se završilo to moje saznanje da neki i ne vole našeg jugoslovenskog vođu. Tu spoznajem razliku među narodima , kao i prema vjeri i politici.
U to vrijeme uspostavljeni su diplomatski odnosi Njemačke sa Jugoslavijom što je učinjeno 30. januara 1968, a zatim je došao i sporazum o angažovanju jugoslovenske radne snage. Vrlo je bitno da u tom trenutku u Nemačkoj radi više od 300.000 jugoslovenskih radnika i to je bila zemlja koja zapošljava najveći procenat radne snage iz Jugoslavije.
Imali smo nastavu vjeronauke, nisam znala jezik, ali od mene se tražilo da naučim hrišćanske pjesmice. Imala sam tvrdokornu odluku da ih ne izgovaram čak ni uz pomoć čitavog razreda. Čula sam ja po izgovoru i melodičnost da je to umilno, ali jedna Jugoslovenka , iz ateističke porodice , nije to mogla prihvatiti.
Tako je prolazila školska godina do Božića, kada smo imali , nazvaću je predstava za Božić. Puno djevojčica i ja medju njima, smo nosile kostime andjela. Tu je bila i moja drugarica Purida iz Španije. Njima je katoličanstvo bilo blisko, i sva ta ceremonija oko rođenja Hrista joj je bila poznata. Ja se prvi put susrećem sa tim.
Od svih ceremonija iz ranog perioda djetinjstva, sjećam se primanja u pionire , i pionirske zakletve, crvenih marama na bijelim košuljicama, teget suknjice , bijelih dokoljenki. To je bila neka fama oko tog čina. Znam da sam se bojala svega toga, i sjećam se da su djeca kada žele da neko bude siguran , da govore istinu, govorili -Tita mi- .
Poslije nekog vremena od Božića, pozva Herr Braun moje roditelje da ih pita da li žele da me puste da idem u crkvu sa ostalom djecom. Nisam ni jezik znala, tako su oni po inerciji rekli, neka ide, da se ne izdvajam iz „stada“.
Bilo mi je sve to interesantno. Kirche, klupe, ustani sjedi. Ja sam to tako doživljavala i kopirala pokrete drugarica. Purida je bila vična u tome, ali ja, analfabet.
Doživljavala sam to kao druženje sa djecom, divila se monumentalnosti crkve, gledala u izlivene kipove i ništa mi nije bilo jasno. Moji mi nisu ništa objašnjavali.
Prije spavanja sam klečala i govorila molitvu kratku koju sam zapamtila. Dok se moj jedini prijatelj mačak Miki savijao uz mene.Sad se ne sjećam koja je bila. Uglavnom su mi ti položaji tijela bili bitni.
Poslije nekog vremena, Herr Braun opet pozva moje roditelje da ih pita da li žele da me krizmaju. Oni su se jako uznemirili. Vidjeli su da ovo ništa nije naivno.
Odluče oni tako da škola nije podobna za mene zbog religijskih insistiranja, i vrate me u Jugoslaviju.
Te godine su moji kupili Toyotu narađastu sa zelenim staklima. To je bila limuzina, kako je moj otac govorio. On je nakon pet polaganja vozačkog ispita u Njemačkoj jedva uspio položiti. Govorili su mu da je glupi Bosanac, on se nervirao, psovao im u sebi Švapsku majku, i kada mu dozlogrdi sve, odlazio je na bolovanje i govorio, ja da im radim i podižem zemlju!
Tom Toyotom su mene vratili u Jugoslaviju preko Italije. Sjećam se išli smo autostradom Sunca, tako su je zvali, sve do Venecije. Tu sam osjetila ljepotu i smrad Venecije. Uskim kanalima u gondolama, smo se vozili do trga Svetog Marka , prolazili smo pored memljivih kuća, ponekog plutajućeg pacova a iznad nas golubovi u jatima, sunce i more,turisti sa šeširima velikih oboda.
Trg Svetog Marka je glavni trg u Veneciji.Prostor je oblik trapeza, omeđen objektima kao neka teatarska scena.
Za taj trg je kažu da je „najljepši salon Evrope“.Jedan od rijetkih velikih urbanih prostora gdje se ne čuju automobili.
Ostale su mi fotografije sa golubovima , sa bezbroj golubova,sa mojom majkom.
Uživali smo u velelepnim gradjevinama , nepreglednom trgu, šarenilu boja, ljudi i jezika. Najljepšem sladoledu sa šlagom.Mirisom Jadrana, soli i galebovima.
Sve je tu bilo romantično.Samo podneblje, melodični jezik, i talijanske šansone.Letnje bašte , kafeterije i picerije. Miris origana, toplog testa , sira ,pizza boljonese.
Ostalo mi je to u sjećanju pri povratku u Jugoslaviju. Jedno lijepo ljeto i pravac koji mi je odredio dalji životni put.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Ekspresionistički slikar Munk, Krik
Osećaj nemoći u nevolji
pobuna protiv društva.
sveprisutna tuga
ličnog i svetskog stradanja
Svet je nesavršeno mesto
prožeto patnjom
i tragikom čovjeka.
Ima li nam spasa,
da nam dete stasa
u zdravog čoveka
ima li vajde od našeg glasa.
Smrt je nemio događaj
a samo izgovaranje reči
nevericu nam stvara.
Život je nepovratna pojava!
Pozivam na molitvu za ljubav
dobra dela i praštanje.
Molim za minute pažnje
molim vas, to je malo potražnje
za mrvice ljubavi
vapaje da me vidite, čujete, osetite.
Neću vaše igračke, vaše novce,
hamburgere, zdrave hrane
brendirane patike i sandale.
Hrane ljubavi dajte meni,
za tim vapim
krike puštam dok se vi divite
mojoj pameti.
Vodite me na livadu gde ovce pasu
gde rosa na travi prebiva
gde se stopa sa zemljom spaja
gde slavuj peva
gde Bog prebiva,
Hoću da budem lik po božijem podobiju.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
07.05.2023.
Jutro. Mirno I prohladno. Zelena žitna polja nekoliko desetina centimetara iznad zemlje, rosom umivena I probuđena. Sunce daleko na mestu gde se spajaju polja sa nebom. Linija prava , kao nacrtana , kod slikara naivaca iz ovih krajeva.
Miris početka dana, energija razvića I blagi topli zraci miluju lice. Dan se polako rađa, dok mladi mesec na plavičastom nebu prkosi danu. Kapljice rose polako klize niz vlati žitne trave . Pejzaž nepreglednih polja zagrejava sunce . Nebo je čisto , bez oblaka. Od toplote već polako pred očima počinje da titra I oko reaguje .
Crveni makovi su u sred njive, stidljivo otvorili prelepe raskošne I nežne cvetove. Lagani povetarac duva I mrsi kosu. Miris jutra budi poletni duh kreacije.
02.05. 2018.
Jasminka Nikolić ex Brdarevic