Oglašava se zvono. Monahinje kreću na jutrenje. Praznik je Presvete Bogorodice. Mati Anastazija odmerenim korakom ide u svetinju, klanja se ikonama i ljubi ih , osenjava se krsnim znakom i zauzima svoje svakodnevno mesto na jutrenju.
Prethodni dan kada je poslala krštenicu svojoj unuci odnosno njenim roditeljima kao i novac uz potpis tvoja baka, mnogo je razmišljala da li da to učini. Svetog Fanurija je pozvala u pomoć molitvom
„Oprosti Gospode majci Svetog Fanurija. Sveti Fanurije reci mi rešenje moga problema“.
U dilemi sam da li da se predstavim kao baka Anamarije. Moja ćerka godinama živi u zabludi , da sam ja poginula. Ponavljala je molitvu i dobijala unutrašnji glas da treba reći istinu za života. Iako se premišljala, pretpostavljajući da je njena ćerka rasla uz neku osobu koja je bila uz njenog bivšeg muža. Ipak je stavila potpis i istina je otišla sudbinskim pismom.
Dan je protekao u veselom i vedrom tonu uz prigodnu trpezu i mnogo gostiju u manastirskoj trpezariji. Petra je s porodicom stigla kući pod velikim utiskom svega što joj se dogodilo u zemlji predaka. Zvala je oca da ga informiše o svemu što im se desilo.
“Kako je lepa zemlja Srbija “, rekla mu je. ” Ljudi su gostoprimljivi, naročito u Manasiji gde su krstili Anamariju “.
“Tajo moj , tako je jedna monahinja bila prisna sa Anamarijom da sam osetila neki emotivni naboj u celoj atmosferi. Njena bogopredanost i ljudska toplina su me oduševili. Poslat će nam krštenicu. Ostavila sam adresu.”
“Dobro Petra, nemoj me mnogo obaveštavati o tome, ti znaš da sam ja drugačijih pogleda.
”Evo , majka te pozdravlja i pita kada će te svratiti , mnogo vas je poželela?
Majka je bila Liza, njegova druga žena. Sa njom nije imao dece. Liza je u svojoj nemoći da rodi, svu svoju ljubav poklonila Petri. Tako da ona nije ni osetila nikakav nedostatak ljubavi, a pri tome je bila jako mala kada se sve izdešavalo.
Otac Mario je odavno dobio drugi posao , nižeg ranga, jer se čitav establišment promenio.
Nisu mu više cvetale ruže, kao onomad kada ga je supruga osramotila i morao je napustiti zarad svoga društvenog položaja .
Nikada se nije vodio razgovor o tom razdoblju života. Nizali su se dani i jedan dan je stiglo pismo. Krštenica sa prigodnom ilustracijom i lepo urađena u zlatotisku. Uz to još jedan dokumenat. Petrin suprug je zatečen tekstom i hartijom od vrednosti namenjen Anamariji , koju će moći podići lično, tek sa punoletsvom, uz to potpis tvoja baka. Odmah je ušao u sobu kod Petre i objavio joj neočekivanu vest.
„Draga moja, ćerka nam je dobila mnogo novca na poklon od svoje bake.
Je li tebi nešto jasno od ovoga ?“
“Toliko novca , o čemu se radi ?”
Moramo je pozvati. To barem nije problem. Na flajerima koje su poneli iz manastira ima kontakt telefon. Petrin suprug Stefan je pozvao i tražio mati Anastaziju. Javila se neka mlada iskušenica koja je rekla da sačeka .
”Mati Anastazija, požuri telefon za tebe iz inostranstva.”
Požuri mati Anastazija ali je bol u grudima uspori u hodu.
“Pomaže Bog gospodine, Bog vam pomogao dobra ženo”.
“Recite mi ko ste vi” ?
„Da li ste zaista baka mojoj ćerki”?
Teško mi je govoriti, imam anginu pektoris i jako me probada u grudima. Ali da vam kažem da sam ja prava majka Petrina. Vašu suprugu sam ja rodila. Petra uze slušalicu,” gospođo ja imam majku Lizu ovo je neka greška”.
“Ne Petra , otac nije hteo da ti ispriča ništa o meni lažući te da sam poginula, jer me je ostavio dok sam bila u zatvoru”.
” Nepravedno sam bila osuđena i moj život je bio veliko iskušenje”.
“Odveo te je otac, dobio starateljstvo i zapretio mi da vas nikada više ne tražim”. On je bio na vrlo visokom položaju u društvu. Petra je nema slušala priču.
“Novac koji sam ostavila Anamariji sam dobila kao odštetu zbog nepravednog dugogodišnjeg boravka u zatvoru.
“Da li je i tvoj otac bio umešan u sve ovo to pitaj njega”. Anastazija je iznemogla od bolova i od istine koju je izgovarala svojoj ćerki, bila sve tiša.
“Mati Anastazija, halo gospođo “! vikala je Petra uplašena. Pritrčala joj je iskušenica i ipak donekle pribrana, zamolila Petru da nazove drugi put, jel je Anastaziji jako loše. Hvala vam, jako sam uzbuđena, nadam se da ću imati priliku. “Moja majka, moja majka , Bože Gospode “!
Plakala je Petra.Ruke su joj se tresle. Devojčica joj je pritrčala. Počela da viče “mama, mama ” !
Stefan je bio razborit. Nazvao je Maria, Petrinog oca,da ga pita zašto je krio ovo sve vreme. Nazvao je, javila se Liza. “Molim te Lizo treba mi Mario”.
Mario mi smo u velikom problemu. Petra je van sebe. Saznali smo vest o Petrinoj majci. Ona monahinja iz manastira je njena majka. Poslala nam je krštenicu i novac za Anamariju koji će moći podići sa svojim punoletstvom. Nama je sve bilo čudno, kontaktirali smo manastir i čuli se s njom. Sve nam je objasnila. Rekla nam je da je ona Petrina prava majka.
Petra uze ljutito slušalicu, “zašto si me lagao sve vreme da mi je majka poginula, zašto ?”
Ja Lizu volim, ona me je odhranila i čuvala, ali majku mi nisi smeo sahraniti tek tako. Znam celu istinu. Nisi bio dobar čovek. Lišio si me ljubavi prave žene koja me je rodila. Sad sam majka i znam šta to znači !
Mario dođe do reči i poče sočno da psuje dan kada su otišli za Srbiju. Nisi trebala to nikada saznati. Ta ženetina je dobila od mene pretnju da se nikada više ne pojavljuje. Urlao je od besa. Petra nije mogla da prepozna oca. Liza se upetljala, ali nju je odgurnuo.
“Marš i ti jalova ženo “. Petra je zalupila slušalicu i zaprepaštena ostala u sopstvenom muku. Stefan joj je prišao i nežno joj rekao da se smiri, sve će se rešiti. Otac je više nije zvao. Svoj bes je izkazao kao nekultivisani neandertalac. Liza se povremeno javljala , kada je sama. Ali Petra se držala na odstojanju. Zvali su par puta manastir , ali rečeno im je da je Anastazija na kardiologiji i da joj se stanje pogoršalo. Silno je želela videti majku još jednom. Zvala je često manastir i uglavnom su joj govorili da je stanje nepromenjeno. Anastazija se osećala loše ali se ipak nadala da će još jednom videti Petru. Jedno jutro su pozvali sveštenstvo iz bolnice,da ih obaveste da su predviđanja da Anastazija neće preživeti ako se još jednom pojave veliki bolovi . Duhovni otac je došao da je ispovedi, pri tome je ona bila mirna, već daleko od ovoga sveta sa osmehom na licu koje je odavalo smirenost i zadovoljstvo. Bog je uzeo k sebi. Ispunjena joj je želja da upozna telo svoga tela. Njenu Petru otrgnutu od nje kao devojčicu kao i svoju unuku . Petra je sa suprugom i ćerkom došla na sahranu, neutešna u svome bolu. Žudnja za majčinskom ljubavlju je nikada nije napustila. Lizu je i dalje poštovala, a sa ocem više nikada nije progovorila. Anamarija je navršivši osamnaest godina uzela novac za školovanje. Završila je medicinu, postala vrhunski kardiolog . Sve u želji pomogne ljudima, da ih ne boli srce od životnih jada. Manasiju je posećivala svake godine i darovala je ogromnom freskom Mlekopitateljice koja je postala mirotočiva i nad njom su se desila velika iscelenja.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
