Nećete verovati
ali ima i toga
da tužan čovek
u radost pređe.
Rešava moj unuk
majstor je pravi.
Okrene se natraške
dubi na glavi.
I tuga pređe u smajli pravi
i Pepa prase i svi likovi
srećni budu
kroz pogled taj.
Kad mamu ljuti
dubi na glavi
i osmeh iznedri.
Majka se smeje
vragu mali sretna sam
samo te vaspitnim merema
vraćam putevima pravim.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Žena u kojoj je
tajna skrivena.
u noćima mladog mjeseca.
Dok je posmatrala
zvijezda Danica
ona je skrivala tajne
oblačeći ih u haljine svilene sjajne.
Tajne su bile užasne.
Utemeljene na psihopatoloskom tipu muskarca.
Kakav je to tip ?
Pa iz analize žena
Rekla bih,da ljubavi nema.
Žena samo može dugo
istrajno da sniva, vjeruje, pati.
Misleći da sve će dobro biti.
To su žene kao iz Proklete avlije.
i drugih kasaba naše književnosti.
Likovi uporni u stradanju i u patnji.
Vijekovi dolaze , prolaze
A one i dalje kao kamen
spoticanja strastima muža
odolijevaju i čuvaju zajednicu.
Taj je svaku milost izgubio
svaku radost napustio
osim radosti da
ugledavši bludnicu uzdrhti kao prut.
Sve bi dao samo da se njoj
velikoj ljubavi među njedra i bedra sunovrati
i umre ako treba od silne strasti
pa makar mu i zadnje bilo.
Žena i dalje trpi i pati
i čeka da se pijan vrati
da zid mu plača opet bude
Tješeć’ ga da sve će proći.
A zna da već sutra
novi se usud sprema
I da mira nema i nema.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Девојчица Нина имала је баку на селу. Сваког лета одлазила је код ње, јер је волела да се дружи са њом и чује многе паметне и занимљиве ствари.
Нина је имала по читав дан шта да ради, па јој на селу никад није било досадно. Сваког дана би са баком хранила животиње , помагала јој у башти и у кући, а онда би долазила са децом да се игра. Кроз село је протицала планинска речица и деца су највише времена проводила играјући се крај ње, сакупљајући каменчиће, хватајући пуноглавце и јурећи рибице. Речица је била лепа, бистра и чиста. Али прилично хладна , па је после једне такве игре у води Нину заболео стомак.
Пожалила се баки , која је одмах знала да је то од хладне воде. Док је причала са унуком, већ је ставила лончић на шпорет и када је вода прокључала, у њега је усула лишће неке суве биљке. Неколико тренутака касније, сипала је чај у шољу и пружила Нини. Мирис чаја је био јако пријатан, а његова топлота је брзо стишала болове у Нинином стомаку. Убрзо је заспала. Ујутро је Нина поново здрава и весела, упитала баку, какав је то чај који јој је помогао.
Бака јој је показала мирисне листиће нане и објаснила јој њихово лековито дејство. Након другог веселог дана, трчећи са друговима, Нина је пала на камен. Плачући је отрчала до баке и показала јој крваво и болно колено. Бака се брзо осврнула око себе, сагела се и убрала два листића, опрала их и ставила на болно место.
Увече је добра старица заменила листове на рани. Ујутро је бол готово нестао и Нина је поново могла да трчи и да се игра. Какву је то чаролију сада направила бака.
Уместо да јој одговори, повела је девојчицу у башту и показала јој листове боквице, уз савет, ако се поново повреди, те листове може слободно ставити на рану. Нина се чудила одакле бака познаје лековита својства биља. Онда јој је старица објаснила, да је то учила од своје мајке, а она од своје. Некада нису постојали лекови, какви се данас налазе у апотеци, већ су људи морали да добро познају лековито биље и од њих праве народне лекове. И данас на селу нису доступни свуда лекари и апотеке, па се биљке користе често као лекови. Када је пошла кући, Нина се опростила од баке и захвалила јој за све што је научила о лековитим биљкама.
Васпитачица Наташа Ђорђевић
Svako od nas ima ona jutra koja se urežu u sećanje, ona mesta gde vreme stane i svaki korak vodi ka nekom važnom susretu.Tako sam ja jedno rano letnje jutro, stigla u Beograd. Dok je još imao crvene govornice, davne osamdesete. Sve mi se dešavalo u tih par godina. Tako da ih pamtim za celi život posle toga.
Autobuska stanica na starom mestu u blizini Železničke ulice, a železnička zgrada na Savskom trgu.
Jutro užurbano, ljudi u pokretu. Mnogo ljudi i stranaca. Bez telefona, jedan važan susret trebao je da se desi. Istina dogovoren, ali moje javljanje po dolasku je bilo iz govornice, jedne od mnogih na stanici. Javila sam se uznemirena, na broj, koji sam dobila za kontakt. Znate, tada smo uglavnom preko veza, čiji su vlasnici telefona bili stanodavci, uspostavljali kontakte.To je ovako izgledalo.
-Halo, molim Vas mogu li dobiti… sačekajte…duge pauze… Javiš se što kraće i preneseš poruku.
Tog jutra sam se tako javila i rekla „stigla sam“. Gde si ? -Na stanici, kratko i odsečno, a sa druge strane , -dolazim odmah. Klik , spuštena slušalica.
U tom momentu sam videla da sam u totalnom nesporazumu. Nedefinisan dogovor. Krenula sam za putnicima, u neznam gde, malo na jednu, malo na drugu stranu. Ljudi se guraju, žure, neki nešto prodaju, viču, ulični čistač cipela mirno sedi i glanca jednom gospodinu cipele boje čokolade. Indijske šarene marame vise na štandovima ispred radnji. Pekara mami svojim mirisom hleba i bureka sa raznim filom.
Nezaobilazni nesporazum kad dolaziš iz Bosne, tražiš burek , a oni te pitaju sa čim, pa nabrajaju. Kod nas je burek bio sa mesom a sve ostalo su pite, jedino je burek pitac.
Mirisao je i roštilj, ali mi to nije bilo privlačno. Sladoledi na točenje, vanila-čokolada ili vanila-jagoda. Sve to opažam na putu kroz traganje do susreta sa jednim studentom iz jednog manjeg grada. Sa kojim sam trebala da se nađem i prohodam kroz glavni grad i univerzitetski centar. Pomalo već uspaničena da se nećemo sresti, a ja tek popodne imam autobus za nazad, ipak krećem prema železničkoj stanici, a uz put sa desne strane male kafanice i bašte i putnici koji ispijaju kafu pred put. Gle , skoro pred ulaz u samu zgradu , sudarim se sa studentom, koji je isto tako mene tražio kao i ja njega. Ništa nije slučajno, to sam davno saznala.Bog spaja izgubljene duše. Posle tog srdačnog susreta, popeli smo se uz Balkansku ulicu punu malih zanatlijskih radnji.U tim starim ulicama ,svaki korak nosio je tiho poverenje, a ljudi su prolazili kao senke , sa osmehom, pogledom koji je govorio više od reči. Nastavljamo ka Terazijama. Naše odredište je bila kultna kafana „Polet“, tako je pao dogovor da tu provedemo vreme uz razgovor. Bili smo gladni i išli smo na girice.
Prepoznali smo ulaz po crvenoj tendi i diskretnom natpisu iznad stepenica koje vode u polusuteren. Unutrašnjost je u duhu domaće atmosfere sa sve kariranim stoljnacima i fotografijama starog Beograda na zidovima. Sve je retro i opuštajuće.Prilagođeno srednjem staležu. Poručili smo girice i pivo i kvas. Miris pržene ribe je bio dominantan , uz tihi žamor gostiju i poneki glasni smeh koji dolazi od raspoloženih gostiju. Konobar je bio brz, spretan i uljudan.Usluga je bila na nivou. Mi smo jeli reš pečene girice, dobro posoljene, zalivali smo ih pivom i kvasom, i bili srećni.To su vremena kada se sreća merila malim stvarima. Ovo mesto je bilo jako frekventno. Ljudi su stalno cirkulisali. Sa ulice se čula muzika uličnog svirača. Pogledali smo i videli mladog čoveka koji svira Old Man od Neil Young-a.
Starče pogledaj moj život
ja sam isti kao ti što si bio po mnogo čemu.
Treba mi neko da me voli.
U vašim očima uspavanka svira
kroz onaj isti stari grad
koji ne znači mnogo meni
dvadesetčetiri je meni
a toliko je toga što me čeka
Starče, pogledaj moj život
ja sam isti kao ti što si bio
po mnogo čemu.
Ništa nije slučajno!
Sunce je u zalasku i moja karta alarmira da je vreme za povratak.Između ovih ulica kojim se vraćamo , kao i mirisa i dobrih ukusa, bilo je malo priče, više neispričanih snova, uzdržanih momenata i povremenih pametovanja i nadgovaranja koji je bolji pisac, koja muzika je prihvatljivija, čiji je grad bolji, kao i ljudi.Zadovoljni smo se vratili istim putem do stanice. U tišini tih ulica , miris lipe me je podsetio da svaki korak nosi obećanje, da i u tišini postoji priča koja tek treba da se ispriča.Svetleće reklame su bacale svetlo na još kaldrmisane ulice, budile romantiku starih vremena i dobrih odnosa među ljudima. Jedan dan je prošao u vremeplovu života. Pamtimo!
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Ne rasipajte misli, emocije. Tako udarate o hridi. Bogobojažljiv čovek nije u modi. Ali su u modi trendovi raznih kompanija koji se koriste kao idolopoklonici.
Dižete kredite za sve i svašta. Počev od telefona, cipela tašni, hrane. Da ne nabrajam one veće “ kamione, avione“.
Nemate sreće. Tačno. Meša vam se eros i tanatos. Ne upravljate sobom. Svi na daljinski upravljaju vama. Počev od TV-a, Interneta, gurua, jogina, fakina i ostalih.
A molitva ? Nje se setite kad se razbolite, kad vam se dese najgore stvari !
Onda Bože spasi. Bolje i onda nego nikada.
Spašava Bog, ako mu se obraćaš.
Molitva je pobožno upravljanje duše čovekove Bogu, beseda srca, najsigurniji most za prelaz iskušenja, neoboriva stena i mirno pristanište. Molitva je ograda protiv svih lukavstava i večitog neprijatelja- nepomjanika
Goni neprijatelje imenom gospodnjim !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Niz kaldrmu šeće skromna žena
glava umotana
uvijek brigu nina
nebil’ manja bila.
Pjesmom srklet stiša
mora biti mila
kada muž joj s posla
dođe s puno briga.
Hrani gladne tiće
svoje porodice.
Žena kuha, mijesi
molitvama ište.
Valja svima zgodit’
tersu ne odgovorit’
biti mila, draga
sve ljubeć’ insana.
Godine je stižu
nervi samo gmižu
kad odoše čeda
ženi lijeka nema.
Njena svrha
smisla više nema.
Sve ih je niz kaldrmu
čitav život pratila.
Vrijeme se skotrlja
kaldrma joj posta mora
Živjeti se dalje mora.
Nekada su žene u Bosni bile uglavnom majke, žene , domaćice. Napuštanjem doma , djeca zasnivaju svoj dom i majka i otac ostaju usamljeni. Naročito žena kojoj je to bila primarna uloga.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Posej
neka rodi
baci pogled
kroz dvogled
da li su to tvoji
izazovi.
Osluškuj
svašta ljudi
zbore.
Pogledaj
okolo
razne
prilike
izrone.
Slakoća mirisa
dotične
jednog prolaznika
prizove.
Meni se učini
taj miris
jeftin i grozan.
Ko mene pita
njemu je
famozan.
Dodirnuh
cvet prozračni
latica miluje
puno znači.
Svratih u pekaru
ništa bez ‘leba
mante se mode.
Zar zrno što
othrani tolike
naučnike, moreplovce
pisce, slikare
ribolovce
Ne valja ?
Pa ko kaže
ne ide pisanje ?
kažu: “ samo piši
nije važno
šta je !
Nikolić Jasminka
Pismo preko bare
Pisala je jednom tipu davno
zaboravljenom u ladici prošlog života.
Iskočio je sasvim slučajno u eri moderne tehnologije
preko nekih tajnih saznajnih puteva
preko sedam gora i sedam mora.
Predstavio se klikom i svojom slikom
Jedva da ga je prepoznala
jer njena saznanja o njemu , u traganju nisu bila
nije ni krila nezainteresovanost.
Ali istina joj se zbila, kao u svakom filmu
nenadano i izbliza, face to face preko ekrana.
Au, di si bila sve godine ove ?
Kakav joj osećaj stvara ta neka čudna sprava
zna ona , sve je to varka
malo ga čarka, pita da sazna
kako je s kim je i podataka još mnogo.
Stari, šta se to u tvom životu zbiva ?
Šetaš li decu svoje dece ili još šetaš tuđe žene ?
Zaćuta, nemam dece, žena mi je pukovnik u penziji
nije naše gore list, ali meni je cvetala kad sam trebao
državljanstvo i ostale papire zgotiviti.
Sad smo u zajednici modernih ogleda
što se tiče životnih pogleda u jednoj tački
sve se skupi kad nam stignu dolari i računi.
Tako je to preko bare, emocije ustupe mesto dolaru.
Nekada, kad posetim majku ,
ravnicom osedlam konja preko mog salaša,
tada me ošine sve , žito, hleb, majka i kuća stara
pesma “ konji vrani “ i „uzalud vam sve svirači“
opijem se k’o lala, ne pravim scene
samo plačem kao dete, željan svega
najviše ljubavi.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Samo strpljivo, dok se ne materijalizuje !
Morate čekati da sve sazri i materijalizuje se.Najteži deo imaginacije je znati čekati i zadržati mirnoću. Morate biti gospodar situacije. Kada se ništa ne dešava oko vas, a u vezi vašeg cilja, to je jedna vrsta provere vaše izdržljivosti. Trenutak kada se ništa ne dešava je neizbežan i tada treba biti smiren. Tada se dešava da um diže paniku i pre vremena, brzopleto menja smer misli. Da bi se vaš cilj manifestovao morate čekati smirenim i samouverenim stanjem uma, jer je materijalizacija proces koji traje.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Kranovi nam služe
da nam vrapci čuče
nad glavama našim
punim stare tuge.
Neke brige nove
ne mogu ni prići
dok se stare brige
ne istrgnu priči.
Kad vrapci polete
kada vetar dune
kada kiša pljusne
kada sunce grune,
e tada će naše
stare-nove tuge
izbrisati vrapci
odnet ispod duge.
I bićemo srećni
kao ptićji svet
letit ćemo s njima
i biti ko svet.
Jasminka Nikolić ex Brdarević