Isto sunce jutrom nas budi,
dok vetar nosi nade spas
da s lica zemlje odstupe loši ljudi
pred snagom istine padnu u bezdan.
Zemlja ne pripada kruni ni tronu,
već čoveku što sanja mir i slobodu,
Ne postoje granice
kad ljubav mržnji povez skida,
u svakom od nas tad ritam bije ,neke nove srećne familije.
Pod različitim svodovima tražimo spas,
dok molitve teku k’o bistre reke.
Dobrota je jedino ime koje On zna,
da utiša oluje i muke,
jer jedan je Izvor iz kog svet sja.
Znam jedan globalni lik,Mili Dueli – globalni krik,
poete što brišu granice , spajaju duše
slovom i rečju pišu stranice.
Na deci svet ostaje, čist i nov,
Stari nek’ odu, jer svet su skrojili,
po meri rata, pohlepe i zla.
Jedna smo planeta,
Nek’ srce bude jedina karta,
na putovanjima oko sveta
Mir na svim jezicima nek’ odjekne,
u zagrljaj jedan nek’ planeta stane.
mržnja pred ljubavlju neka poklekne,
za svako dete nek’ jutro svane.
Jasminka Nikolić ex Brdarević