Mladost je bila puna buntovnih pjesama.
Makovi ne vole govor.
Sve je burno u tom hormonskom statusu
Makovi ne vole govor.
U tom periodu mnogi su bili na dopu.
Makovi ne vole govor.
Mnogi su voljeli kao nikada.
Makovi ne vole govor.
Poneki su se izliječili od mladosti
Makovi ne vole govor.
Mnogi su se ovjerili i umrli.
Makovi ne vole govor.
21.06. 2023.
Jasminka Nikolić ex Brdarevic
Sunčana uz cvrkut ptica.
Tek pokoja kola prođu
na ulicama nema “ žive duše“.
Svi su negdje na kupanju.
kroz sunce krupne kapi kiše padaju.
Tek na kratko
U stomaku muka od niskog pritiska
Glava umorno pada
tijelo traži vodoravan položaj.
Jednom riječju, spava mi se.
Mirna i dosadna je ova nedelja
a kao da se sprema nevrijeme
i neki tihi žmarci od tišine
prave u meni uznemirenost.
Tihi dan bez vazduha
kao vapaj za disanjem i vodom.
Jedva čekam da
počne smiraj dana i da upeklo sunce
okonča u zalasku.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Kad dan pospan zadrema
plava noć se na konak sprema.
Nasa psiha teži
Zuje komarci svu noć
Razbijaju noćnu tišinu
I svrabež i grebež
More nas ,kao i noćne more.
Umesto lakoga sna
Misli u vrtlogu briga
Jure i tmure nam mozak,
a san ko Sveti Đorđe
mačem seče tu alu.
Mozak spušta zavesu tamnu
Hoće da utone u san
Krug dnevni mora
Predati se snu i zaokružiti dan.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
12.06.2018.
U početku biješe riječ !
Riječi cure, teku, kao dani, godine. Koliko dnevo upotrijebite riječi?
Kakvog značenja, kome upućene ?
Šta odašiljete u svijet i kako vas doživljavaju kroz riječi.
Ima dana kada blagost izlaz iz vas, a ima i onih drugih loših dana, kada bijes ne bira riječi. To su opasni dani zbog riječi nebiranih. Ubojite strele su to , koje direktno u srce biju.
Da nam je ta blaga mjera u izrazu, da mirno istom mjerom mjerimo i obrazlažemo ono što želimo reči, a da pri tome ne činimo nikome loše.
Koliko puta, sami sebe iznenadimo kada nešto neprilično kažemo. Prosto se nađemo zatečeni.
“ Halo, da li je moglo to ljepše da se kaže, a da bude razumnije i dostojnije”.?!
Zato ja volim da sročim, napišem, izbrišem, ako je nešto višak. Opet pročitam, tek kada mislim da je dobro, onda pustim kao pticu iz ruke, da poleti.Lagano.
Međutim, ne možemo uvijek da pravimo koncept, šta ćemo reći. Jer je nepredvidiv ovaj život, susreti, obične svakodnevne situacije. Nekada tu padamo, pokošeni šalterskim radnicima, čekanjem u redovima, bezobrazlukom u svakodnenim kontaktima.
Od riječi i govora treba nanizati bisernu ogrlicu,tako da nam bude ukras oko vrata, grla, mjesta odakle izviru riječi. Da ih se ne postidimo, nego da budu melem i onom ko čuje i onom koji izgovara. Birajmo riječi!
Dobar glas daleko se čuje!
Nikolić Jasminka 22.05.2015.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Sve se vrti u krug. Smjena dana i noći. Krug od ponedeljka do nedelje. Rođendani, ciklično plaćanje obaveza. Putovanja, pretvorena u hodočašća. Sve se vrti u krug, kao ringišpil. Kao ona balerina, vašarska. Počne polako. Onda zabrza, vrti, vrti u krug. Pomuti ti mozak. Pa kada stane, tebi se još vrti u glavi. Muka ti u stomaku. Kažeš nećeš više nikad. Kud mi pade na pamet ? Ali ciklus života traje i dok traje ti moraš da se vrtiš. Nekada ti to ubrzanje podiže adrenalin, nekada te uhvati strah. Jedva čekaš da stane, da se završi. Vašarište je uvijek mjesto da tragamo za magijom. Da li se vozimo u krug, ili gađamo neke figurice, ili kupujemo šećernu vunu, licitarska srca, svilene bombone. U svemu tome tražimo neki poseban osjećaj, da nas trgne, da osjetimo slatkoću, vidimo šarenilo, i idemo dalje.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Maruan je Arap koji je došao iz Kuvajta da studira u Sarajevu. Visok, imao je kožu boje meda, ličio je na Omara Šarifa. Student medicine, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine sedamdesetih godina dvadesetog vijeka.
Jugoslavija je tada bila članica Nesvrstanih. Međusobna razmjena studenata je bila i trend i obaveza.
Arapu, Crnci i ostali stranci su dolazili u tadašnju Jugoslaviju i bili omiljeni u našoj zemlji.
Zemlje iz kojih su dolazili su imale izuzetno jaku tradiciju.Ne premostivu u odnosu na ljubav.
U Kuvajtu se ugovarala ženidba. Od rane mladosti su znali sa kim će ko osnovati porodicu, kad završe visoke škole. Ova stepenica znanja je bila obavezna.
Mirela , je bila Bosanka, takođe je studirala medicinu. Bila je Maruanova drugarica sa godine. Djevojka je bila crna visoka, otmjena, lijepog vladanja. Dobar student. Maruanu je često objašnjavala mnoge stvari, jer je studirala uporedo medicini i Arapski jezik. Pomagala mu je oko savladavanja jezika.
Malo po malo, počelo se govorkati, kako se Mirela zabavlja sa Arapom. To je već za ondašnja shvatanja bio skandal. Njih dvoje se nisu prestali viđati, usprkos tome. Njen otac se protivio toj vezi.
«Mirela, govorio joj je otac, dok su Arapi u Bosni imaju djevojku, čak se i ožene.
Ali tamo imaju ugovorenu ženidbu.Nikada ne smiju odustati od toga . «
« Mirela, kćeri, batali to, dok je vrijeme. Mi jesmo Muslimani , kao i oni, ali njihova tradicija je jača i od vjere i od ljubavi «.
Mirela se zamislila, ali mladost nije prepoznala očevu paniku i dobru namjeru.
Išla je srcem u avanturu života.
Ovo dvoje mladih ljudi su se družili intenzivno. Maruan je insistirao da se Mirela uda za njega. Nije lijepo , a ni dozvoljeno u vjeri imati nikakve dublje odnose sa djevojkom , dok ne postane žena. To propisuje vjera i tradicija.
Maruan je bio meta mnogih « namiguša « , ali nije on mario za njih. Mirela je bila tiha , mirna i pobožna i vjerna svojoj odanosti prema Maruanu.
On je naizgled bio moderan momak, sa dobrim manirima i izuzetnim poštovanjem prema Mirelinim roditeljima.
Žena je trebala po njegovom mišljenju, kod muškarca probuditi čedna osećanja i divljenje. Nije tražio poniznost, to su samo predrasude. Mirela je bila intelektualka, koja je mogla svoje prirodna i stečena znanja koristiti i raditi na usavršavanju i dalje.
Zbog cjelokupne situacije sa zlim čaršijskim jezicima, a i zbog svoje naklonosti prema Maruanu, privoljela je strogog oca da joj da blagoslov za brak.
Vidjeo je otac « da vrag nije odnjeo šalu « . « Bolje da se vjenčaju, nego da čitava čaršija priča «!
Napravili su prigodno veselje za uži krug prijatelja i rodbine. Maruan nije dozvolio da se njegovi roditelji obavijeste niti pozovu.
Mirelin otac je uvijek bio » rezervisan» što se tiče svega. Ali nije imao kud. Radio je pri Armiji, a to je značilo skrajnuti vjeru, iako je to samo bilo za narod tako.
Mirela je znala da je zajednicki život taj, u kome će supruga mužu biti vječna pratilja, kako u ovom tako i u onom svijetu. Znala je da su po običajima vjere muž i žena vezani ozbiljnom predanošću i poštovanjem. Ona će preuzeti na sebe sve što je za njihovu sreću dobro i od Gospodara propisano.
Živjeli su naizgled kao i sav mladi svijet, izgledajući moderno i odvažno.
Ali njihove odaje su odavale strasnu ljubav i mirnoću i disciplinu molitve.
Sve je naizgled djelovalo pa skoro irealno, ali tiha zlaslutnja je nije napuštala. « Kako će se jednoga dana pojaviti pred njegovim roditeljima ?»
Da li njega čeka neka ugovorena ženidba ?
Maruan se lomio između ljubavi i tradicije. Iako ih je ljubav i vjera zbližila, ipak je moć tradicije i razlika u obredima i shvatanjima ogromna raspuklina.
Morao se dogoditi i taj trenutak. Kada su njegovi roditelji nazvali i razgovor je tekao tako da je hitnost tražila izvršenje. « Moraš hitno doći kući « zahtijevali su od njega. Ako ne poslušaš nema više finansiranja tvoga studija.
Ostala su mu još dva ispita.
Morao je poslušati.
Maruan je otišao u Kuvajt. Ugovorena ženidba , sa kćerkom naftnog magnata je morala da se obavi.
Bio je tužan i nesrećan. Volio je Mirelu. Nije smio da protivriječi ocu. Znao je da je tradicija iznad svih propisa, emocija, nauke.
Borio se u mislima. Želudac mu se prevrtao, znojili su mu se dlanovi, aritmije su ga snalazile. Kao doktor je znao sve o bolestima, ali lijeka nije bilo. Roditelji su mu organizovaliu svadbu i sve je bilo po tradiciji.
Oženili su sina !
Studiranje je odgođeno za neko vrijeme. On je mogao kao apsolvent i stažirati neko vrijeme u Kuvajtu.
Mirela je za to vrijeme samo mislila, šta će se desiti s njom, ako se Maruan ne vrati ?
Prošlo je dva mjeseca i počela su govorkanja. Otac je rekao sav skrhan od tuge « da je znao da će se tako završiti «.
Mirela je bila očajna. Uslijedio je nakon dugog vremena poziv iz Kuvajta. Maruan joj je uz ogromno izvinjenje i tugu objasnio da je tradicija kod njih iznad svega. Da se ne može boriti protiv vijekovnih pravila. Imala je ona primjera u Bosni gdje su se zabrane ljubavi između raznih vjeroispovijesti zabranjivale, ali ovdje je drugi problem.
Sve je ovo navelo da postane sestra milosnica. Posvetila se medicini i prihvatila svoju sudbinu kao Gospodarevu želju. Maruan joj je poslao poklone u zlatu da je obezbjedi.
On je nije iznevjerio. Imao pravo na više žena.Zvao je da im se pridruži.
Mirela je ipak odrasla na Balkanu. Nije mogla u poligamnu zajednicu.
Život je posvetila liječenju ubogih i bolesnih. Za vrijeme rata u Kuvajtu je radila neko vrijeme kao ljekar.Maruana nije uspjela vidjeti.
Imao je već mnogočlanu porodicu.
Često je govorila: « Gospodaru, pomozi mi na putu sticanja znanja, oprosti ako sam nenamjerno ili iz neznanja pogriješila i budi milostiv na Obećanom danu.
Šapat pokrivene sestre.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Krik
Osećaj nemoći u nevolji
pobuna protiv društva.
sveprisutna tuga
ličnog i svetskog stradanja
prožeto patnjom
i tragikom čoveka.
Ima li nam spasa,
da nam dete stasa
u zdravog čoveka
ima li vajde od našeg glasa.
Smrt je nemio događaj
a samo izgovaranje reči
nevericu nam stvara.
Život je nepovratna pojava!
Pozivam na molitvu za ljubav
dobra dela i praštanje.
Molim za minute pažnje
molim vas, to je malo potražnje
za mrvice ljubavi
vapaje da me vidite, čujete, osetite.
Neću vaše igračke, vaše novce,
hamburgere, zdrave hrane
brendirane patike i sandale.
Hrane ljubavi dajte meni,
za tim vapim
krike puštam dok se vi divite
mojoj pameti.
Vodite me na livadu gde ovce pasu
gde rosa na travi prebiva
gde se stopa sa zemljom spaja
gde slavuj peva
gde Bog prebiva,
hoću da budem lik po božijem podobiju.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
07.05.2023.
Krštenje u Manasiji
Mati Anastazija je živela u Manasiji već jednu deceniju .Postala je vrlo uticajna među monahinjama u ovom ženskom manastiru.
Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji je bila istoričarka umetnosti.
Živela je sa suprugom koji je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos poznatog muzeja u Parizu.
Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je.
U to vreme je imala devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj.
Prelepa plavooka devojčica, nežna , sa zlatnim uvojcima , jako lepo čuvana od brižne majke i vrlo brižnog oca.
Sretna porodica se brzo suočila sa nepravdom zlog sveta.
Žaneta je osuđena nepravedno za pljačku. Tom prilikom je zbog ogromnog stresa, preko noći osedela. Samo su joj velike plave oči ukrašavale umorno i skrhano lice. Nepravda je učinjena i morala je u zatvor.
Za suprugu “ biznismena” se spremalo radno mesto. Ovo je bio način da se strankinja skloni i obezbedi dobro plaćen posao. „Biznismen” je bio poznat kao preprodavac umetničkih dela. Umešan je direktno u pljačku.
Sliku je prodao nepoznatom kupcu za veliki novac . Potplatio je sudstvo i ostvario je cilj. Njegova supruga je dobila posao. Sve se zataškalo.
Samo je Žaneta ostala u zatvoru, čekajući povremeno posetu svoga muža.
Mario je sve više izostajao sa posetama. Počeo je verovati glasinama , da je njegova supruga ipak kriva.
Da bi svoj ambasadorski ugled sačuvao, podneo je tužbu za razvod. Žaneta je dobila poziv za raspravu. Nije mogla da veruje.
Nakon pretresa slučaja ,razvod je okončan.Ocu je pripala kćer , kao staratelju.
Na kraju je Žaneti rekao, da odlazi iz Francuske u drugu zemlju da službuje i vodi Petru. Naglasio je , da ih više nikada ne traži.
“ Osramotila ih je , za ceo život. Njemu ne treba lopov , a ni devojčici takva majk
To su bile njegove poslednje reči i nepravedan zaključak.
Žaneti nije ništa drugo preostalo nego da u zatvoru bude poslušna i da se moli Bogu da bi izdržala ovaj teret . Na svim radnim zadacima se pokazala kao veoma marljiva. Dozvolili su joj da čita svetovne knjige.
Morala je da odleži deset godina u zatvoru.
U međuvremenu se opet desila pljačka i isti onaj „biznismen” je sada priveden pravdi. Priznao je tada da je izvršio i prethodnu pljačku.
Ispostavilo se da je Žaneta bila nedužna.
Pošto je sve ove godine posvetila Bogu i molitvi, po izlasku iz zatvora je poželela da se vrati u domovinu i ode u manastir.
Njeno majčinstvo je uništeno. Suprug je napravio ogromnu neoprostivu grešku. Povratka nije bilo.
Žaneta je dobila veliku odštetu, za nepravedno služenje kazne, kao nedužne osobe.
U domovini je imala još par prijatelja koji su joj verovali. Bodrili je sve vreme i nudili joj pomoć.
Odlučila je otići u manastir i zamonašiti se. Tako se našla u manastiru Manasiji nakon dugogodišnjeg zatvora.
Tamo je bila iskušenica nekoliko godina.
Potom je crkvenim obredom postala monahinja.Bila je izuzetno poštovana i cenjena.
Njeno znanje joj nisu mogli oduzeti. Na diplomskom ispitu po završetku studija, je imala temu “Srednjovekovno fresko slikarstvo manastira Manasija”.
Istorija ovog utvrđenja, je ostavila veliki utisak na nju još tada. Zato se i odlučila doći baš tu.
Ovde živi kao mati Anastazija.Ima svoje dnevne dužnosti. Redovne molitve. Slika ikone, drži crkveni hor.Veoma je zauzeta i predana crkvi.
Kada dođu duhovni dani Manasije , dolaze ugledna svetovna lica i književnici , kao i verni narod.
Ove godine su se prijavile mnoge porodice iz inostranstva za krštenje dece baš ovde.
U posetu dolazi patrijarh koji će držati službu i krstiti decu iz rasejanja.
Petra , kćer Žanete, sada matere Anastazije ,je odrasla u Italiji. Prošle godine je postala majka devojčice
Ana-Marije. Poželela je doći u Srbiju, zemlju svojih roditelja i tu krstiti svoju kćer. Od oca je čula priču da je majka poginula u saobraćajnoj nesreći. Živela je u tom ubeđenju.
Njen muž i ona su uplatili turističku turu obilaska manastira i spomeničkog nasleđa Srbije. U taj aranžman je bila planirana i poseta manastiru Manasiji . U okviru toga krštenje dece.
Svu organizaciju vodila je turistička agencija u saradnji sa majkom Anastazijom kao najuticajnijom u manastiru Manasiji.
Na duhovne dane su došle sve zvanice. Manastir je bio sav u cveću. Uređen vrednim rukama monahinja. Vazduh je bio miomirisan od raznih lekovitih trava koje su tu sađene.
Crkva Svete Trojice je bila pripremljena za doček dece i roditelja .
Patrijarh je stigao i krenula su krštenja.
Mati Anastazija je kao domaćica manastira ,bila učesnica pri samom činu krštenja.
Nekoliko krštenja je već prošlo, a potom je prozvana majka Petra iz Italije sa suprugom i kćerkom
Ana-Marijom.
Mati Anastazija se našla u čudu. Pogledala je malu porodicu. Prepoznala svoju kćer koju nije godinama videla. U njoj je videla sebe sa 25 godina. Nije mogla da veruje. Molila je sve svece da ne oda samu sebe. Oprostila je svima nepravdu koja joj je učinjena.
Ona odavno živi drugi život i ne želi dodir sa spoljašnjim svetom.Već je izvežbana kroz molitve da bude mirna u ovakvim situacijama. Mada je ovo izazvalo ogroman nemir u njoj.
Petra je bila radosna što je došla u roditeljski zavičaj. Pričala je , oduševljavala se, spominjala Žanetu ,svoju majku, koju je poslednji put videla sa godinu i po , tako da nije mogla da je prepozna. Toliko je sada imala mala Ana-Marija.
Mati Anastazija je stegla srce i zaklela se pred Bogom da neće odati tajnu.Ovaj obred je za nju bio mnogo veće iskušenje nego sav život do tada.
Iznenada, po završetku krštenja devojčica potrča u susret Anastaziji. Ona je uhvati da ne padne i uze je u naručje. Pa ovo je moja unuka, reče u sebi. Bila je sretna, ali znala je , da je to ogromno iskušenje za nju.
Velike plave oči, nasledila je od svoje bake, Devojčica je mnogo ličila na svoju majku u tom periodu.
Vratio joj se čitav životni film unazad. Suza teška i bolna joj krenu niz lice. Ona je obrisa neprimetno, moleći Boga da joj u ovim trenucima da pribranost. Samo nebesa znaju kako je ovo preživela.
Nosila je devojčicu uznemirena kao nikada do tada. Uzela je podatke roditelja i devojčice. Rekla je da će im poslati krštenicu na kućnu adresu kada sve formalnosti oko papirologije završi. Oni su otišli.
Na odlasku je mala devojčica mahala Anastaziji , slala poljupce i nestala.
Kao ađeli koji se ponekad javljaju da nam kažu radosnu vest.
Tu noć je mati Anastazija jedva preživela od uzbuđenja. Tada se setila da ima novac u banci koji je dobila kao odštetu. Prepisala je veliku svotu novca Ana-Mariji, svojoj unuci. Kada su roditelji dobili krštenicu imali su šta videti. Poklon u novcu koji je poslat kao hartija od vrednosti, bio je namenjen njihovoj kćeri.
U potpisu je stajalo TVOJA BAKA.
Nastaviće se …
Autor: Jasminka Nikolić ex Brdarević
Silina svetlosti stvara senke
crne prilike dugačkih figura ljudi i zgrada.
Tako su blizu, a tako daleko.
Nikada stići do njih
i sam sebe uhodiš.
Ne vidi se tvoje nesavršenstvo
samo senka savršena
dugačka i vitka.
Prelama se na stepeništu
a u vodi obrnuto
okrenuta slika prirode.
Inspiracija slikarima
Fotografima i umetnicima.
Tajnovite su i inspirativne.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
