Категорија: Pesme

Moje zvezde sjajne poput sunca žive

osećaji moji prate ritam taj

plavet boje talasom se niže

i ruka se spušta na momenat znaj.

Nad Francuskom južnom

nacrtah sa setom

uzburkano nebo

mojih misli slom.

Malo selo spava

budan sanjam ja

sve dok ne oslikam

noć pod zvezdama.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

27.03.2021.

Inspiracija slika „Zvezdana noć“ slikara Van Gogha

Svako od nas ima ona jutra koja se urežu u sećanje, ona mesta gde vreme stane i svaki korak vodi ka nekom važnom susretu.Tako sam ja jedno rano letnje jutro, stigla u Beograd. Dok je još imao crvene govornice, davne osamdesete. Sve mi se dešavalo u tih par godina. Tako da ih pamtim za celi život posle toga.

Autobuska stanica na starom mestu u blizini Železničke ulice, a železnička zgrada na Savskom trgu.

Jutro užurbano, ljudi u pokretu. Mnogo ljudi i stranaca. Bez telefona, jedan važan susret trebao je da se desi. Istina dogovoren, ali moje javljanje po dolasku je bilo iz govornice, jedne od mnogih na stanici. Javila sam se uznemirena, na broj, koji sam dobila za kontakt. Znate, tada smo uglavnom preko veza, čiji su vlasnici telefona bili stanodavci, uspostavljali kontakte.To je ovako izgledalo.

-Halo, molim Vas mogu li dobiti… sačekajte…duge pauze… Javiš se što kraće i preneseš poruku.

Tog jutra sam se tako javila i rekla „stigla sam“. Gde si ? -Na stanici, kratko i odsečno, a sa druge strane , -dolazim odmah. Klik , spuštena slušalica.

U tom momentu sam videla da sam u totalnom nesporazumu. Nedefinisan dogovor. Krenula sam za putnicima, u neznam gde, malo na jednu, malo na drugu stranu. Ljudi se guraju, žure, neki nešto prodaju, viču, ulični čistač cipela mirno sedi i glanca jednom gospodinu cipele boje čokolade. Indijske šarene marame vise na štandovima ispred radnji. Pekara mami svojim mirisom hleba i bureka sa raznim filom.

Nezaobilazni nesporazum kad dolaziš iz Bosne, tražiš burek , a oni te pitaju sa čim, pa nabrajaju. Kod nas je burek bio sa mesom a sve ostalo su pite, jedino je burek pitac.

Mirisao je i roštilj, ali mi to nije bilo privlačno. Sladoledi na točenje, vanila-čokolada ili vanila-jagoda. Sve to opažam na putu kroz traganje do susreta sa jednim studentom iz jednog manjeg grada. Sa kojim sam trebala da se nađem i prohodam kroz glavni grad i univerzitetski centar. Pomalo već uspaničena da se nećemo sresti, a ja tek popodne imam autobus za nazad, ipak krećem prema železničkoj stanici, a uz put sa desne strane male kafanice i bašte i putnici koji ispijaju kafu pred put. Gle , skoro pred ulaz u samu zgradu , sudarim se sa studentom, koji je isto tako mene tražio kao i ja njega. Ništa nije slučajno, to sam davno saznala.Bog spaja izgubljene duše. Posle tog srdačnog susreta, popeli smo se uz Balkansku ulicu punu malih zanatlijskih radnji.U tim starim ulicama ,svaki korak nosio je tiho poverenje, a ljudi su prolazili kao senke , sa osmehom, pogledom koji je govorio više od reči. Nastavljamo ka Terazijama. Naše odredište je bila kultna kafana „Polet“, tako je pao dogovor da tu provedemo vreme uz razgovor. Bili smo gladni i išli smo na girice.

Prepoznali smo ulaz po crvenoj tendi i diskretnom natpisu iznad stepenica koje vode u polusuteren. Unutrašnjost je u duhu domaće atmosfere sa sve kariranim stoljnacima i fotografijama starog Beograda na zidovima. Sve je retro i opuštajuće.Prilagođeno srednjem staležu. Poručili smo girice i pivo i kvas. Miris pržene ribe je bio dominantan , uz tihi žamor gostiju i poneki glasni smeh koji dolazi od raspoloženih gostiju. Konobar je bio brz, spretan i uljudan.Usluga je bila na nivou. Mi smo jeli reš pečene girice, dobro posoljene, zalivali smo ih pivom i kvasom, i bili srećni.To su vremena kada se sreća merila malim stvarima. Ovo mesto je bilo jako frekventno. Ljudi su stalno cirkulisali. Sa ulice se čula muzika uličnog svirača. Pogledali smo i videli mladog čoveka koji svira Old Man od Neil Young-a.

Starče pogledaj moj život

ja sam isti kao ti što si bio po mnogo čemu.

Treba mi neko da me voli.

U vašim očima uspavanka svira

kroz onaj isti stari grad

koji ne znači mnogo meni

dvadesetčetiri je meni

a toliko je toga što me čeka

Starče, pogledaj moj život

ja sam isti kao ti što si bio

po mnogo čemu.

Ništa nije slučajno!

Sunce je u zalasku i moja karta alarmira da je vreme za povratak.Između ovih ulica kojim se vraćamo , kao i mirisa i dobrih ukusa, bilo je malo priče, više neispričanih snova, uzdržanih momenata i povremenih pametovanja i nadgovaranja koji je bolji pisac, koja muzika je prihvatljivija, čiji je grad bolji, kao i ljudi.Zadovoljni smo se vratili istim putem do stanice. U tišini tih ulica , miris lipe me je podsetio da svaki korak nosi obećanje, da i u tišini postoji priča koja tek treba da se ispriča.Svetleće reklame su bacale svetlo na još kaldrmisane ulice, budile romantiku starih vremena i dobrih odnosa među ljudima. Jedan dan je prošao u vremeplovu života. Pamtimo!

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Ne rasipajte misli, emocije. Tako udarate o hridi. Bogobojažljiv čovek nije u modi. Ali su u modi trendovi raznih kompanija koji se koriste kao idolopoklonici.

Dižete kredite za sve i svašta. Počev od telefona, cipela tašni, hrane. Da ne nabrajam one veće “ kamione, avione“.

Nemate sreće. Tačno. Meša vam se eros i tanatos. Ne upravljate sobom. Svi na daljinski upravljaju vama. Počev od TV-a, Interneta, gurua, jogina, fakina i ostalih.

A molitva ? Nje se setite kad se razbolite, kad vam se dese najgore stvari !

Onda Bože spasi. Bolje i onda nego nikada.

Spašava Bog, ako mu se obraćaš.

Molitva je pobožno upravljanje duše čovekove Bogu, beseda srca, najsigurniji most za prelaz iskušenja, neoboriva stena i mirno pristanište. Molitva je ograda protiv svih lukavstava i večitog neprijatelja- nepomjanika

Goni neprijatelje imenom gospodnjim !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Niz kaldrmu šeće skromna žena

glava umotana

uvijek brigu nina

nebil’ manja bila.

Pjesmom srklet stiša

mora biti mila

kada muž joj s posla

dođe s puno briga.

Hrani gladne tiće

svoje porodice.

Žena kuha, mijesi

molitvama ište.

Valja svima zgodit’

tersu ne odgovorit’

biti mila, draga

sve ljubeć’ insana.

Godine je stižu

nervi samo gmižu

kad odoše čeda

ženi lijeka nema.

Njena svrha

smisla više nema.

Sve ih je niz kaldrmu

čitav život pratila.

Vrijeme se skotrlja

kaldrma joj posta mora

Živjeti se dalje mora.

Nekada su žene u Bosni bile uglavnom majke, žene , domaćice. Napuštanjem doma , djeca zasnivaju svoj dom i majka i otac ostaju usamljeni. Naročito žena kojoj je to bila primarna uloga.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Posej

neka rodi

baci pogled

kroz dvogled

da li su to tvoji

izazovi.



Osluškuj

svašta ljudi

zbore.

Pogledaj

okolo

razne

prilike

izrone.



Slakoća mirisa

dotične

jednog prolaznika

prizove.



Meni se učini

taj miris

jeftin i grozan.



Ko mene pita

njemu je

famozan.



Dodirnuh

cvet prozračni

latica miluje

puno znači.



Svratih u pekaru

ništa bez ‘leba

mante se mode.



Zar zrno što

othrani tolike

naučnike, moreplovce

pisce, slikare

ribolovce

Ne valja ?

Pa ko kaže

ne ide pisanje ?

kažu: “ samo piši

nije važno

šta je !



Nikolić Jasminka 

Pismo preko bare

Pisala je jednom tipu davno

zaboravljenom u ladici prošlog života.

Iskočio je sasvim slučajno u eri moderne tehnologije

preko nekih tajnih saznajnih puteva

preko sedam gora i sedam mora.

Predstavio se klikom i svojom slikom

Jedva da ga je prepoznala

jer njena saznanja o njemu , u traganju nisu bila

nije ni krila nezainteresovanost.

Ali istina joj se zbila, kao u svakom filmu

nenadano i izbliza, face to face preko ekrana.

Au, di si bila sve godine ove ?

Kakav joj osećaj stvara ta neka čudna sprava

zna ona , sve je to varka

malo ga čarka, pita da sazna

kako je s kim je i podataka još mnogo.

Stari, šta se to u tvom životu zbiva ?

Šetaš li decu svoje dece ili još šetaš tuđe žene ?

Zaćuta, nemam dece, žena mi je pukovnik u penziji

nije naše gore list, ali meni je cvetala kad sam trebao

državljanstvo i ostale papire zgotiviti.

Sad smo u zajednici modernih ogleda

što se tiče životnih pogleda u jednoj tački

sve se skupi kad nam stignu dolari i računi.

Tako je to preko bare, emocije ustupe mesto dolaru.

Nekada, kad posetim majku ,

ravnicom osedlam konja preko mog salaša,

tada me ošine sve , žito, hleb, majka i kuća stara

pesma “ konji vrani “ i „uzalud vam sve svirači“

opijem se k’o lala, ne pravim scene

samo plačem kao dete, željan svega

najviše ljubavi.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Samo strpljivo, dok se ne materijalizuje !

Morate čekati da sve sazri i materijalizuje se.Najteži deo imaginacije je znati čekati i zadržati mirnoću. Morate biti gospodar situacije. Kada se ništa ne dešava oko vas, a u vezi vašeg cilja, to je jedna vrsta provere vaše izdržljivosti. Trenutak kada se ništa ne dešava je neizbežan i tada treba biti smiren. Tada se dešava da um diže paniku i pre vremena, brzopleto menja smer misli. Da bi se vaš cilj manifestovao morate čekati smirenim i samouverenim stanjem uma, jer je materijalizacija proces koji traje.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Kranovi nam služe
da nam vrapci čuče
nad glavama našim
punim stare tuge.
Neke brige nove
ne mogu ni prići
dok se stare brige
ne istrgnu priči.
Kad vrapci polete
kada vetar dune
kada kiša pljusne
kada sunce grune,
e tada će naše
stare-nove tuge
izbrisati vrapci
odnet ispod duge.
I bićemo srećni
kao ptićji svet
letit ćemo s njima
i biti ko svet.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Пут подвижника у световном животу,који жели да упозна Светиње, је један мали допринос упознавања са светом, који паралелно тече уз сталне молитве, рад, очување вере, историје, значајних личности из сфере уметности, траварства, ручног и машинског рада итд.

Има десет година , како сам чула за монахињу Тавиту. Ево њена кратка биографија.

Игуманија Тавита (Тишма) рођена је у Сарајеву, 8. октобра 1977. године, основну школу завршила је у Сарајеву, Четврту београдску гимназију, природно-математички смер, завршила у Београду.

Дипломирала је на ФОНУ у Београду, 2002.године. У манастир Градац код Рашке, отишла 2003.године . Ту стасава под управом игуманије Ефимије, где је и замонашена 2007.године.

Године 2013. са благословом епископа шумадијског Јована, прелази у манастир Липар код Доње Сабанте, а 28. октобра 2013.године, од стране епископа шумадијског Јована, постављена је за настојатељицу манастира Липар.

С поштовањем пратим жене које су одлучиле свој живот посветити монаштву, радити, градити и радовати се животу у Богу.

Замислите да дођете неком у госте, а не познајете се. Они вас примају са великом гостољубивошћу, без предрасуда, и не питају се ко сте, какви сте. Увек је то срдачно са пристојним отклоном тиховања у смирености.

Литургија је основа саборности и доприноса заједничарења.После Литургије је послужење у трпезарији, где се разговара, размењују искуства, личне приче, доживљаји. Првенствено је то Агапе, трпеза љубави, свесна одлука да се чини добро без очекивања било чега за узврат.

Путовање у Липар најбржи пут од Алексинца до манастира Липар (код Крагујевца) води преко ауто-пута  и траје око 1 сат и 40 минута. Манастир се налази у селу Доња Сабанта, око 10 км југоисточно од центра Крагујевца.Смештен у подножју Гледићких планина, представља значајан женски манастир Епархије шумадијске. Овај духовно-културни центар, посвећен Светом Георгију, обновљен је 2003. године а данас је уређен комплекс са конаком, изграђен у моравском стилу. 

Славе Ђурђевдан 6.маја, Светитеља Јована Шангајског 2.јула, Светог Фанурија 9. септембра. Светац који проналази изгубљене ствари.

Прави се фануропита од девет састојака са мирисом цимета и осталих ђаконија. Молитва Светом Фанурију гласи :Опрости мајци светог Фанурија, Свети Фанурије помози ми да нађем нпр. кључеве, или кључ неког проблема.

Богородица Липарска Сузница је мироточила и зато се сматра да има посебан значај за манастир. Монахиње се баве и издржавају шивењем и везом свештеничке одежде и тинкутура за разне болести.

У манастирском дворишту се налазила и основна школа у којој је након премештања као учитељ, предавао песник и сликар Ђура Јакшић током 1865—1866. Забележено је да је осликавао фреске у цркви. Током рада у овој школи је написао и песму На Липару.

Након боравка у манастиру, окрепљења, паљења свећа и куповине манастирских производа напуштамо манастир и крећемо ка Гружи.

08.02. 2026.

Јасминка Николић ех Брдаревић

Nastanak srednje klase u socijalističkoj SFRJ, bio je rezultat specifičnog spoja industrijalizacije, urbanizacije i političkih reformi koje su transformisale društvenu strukturu nakon 1945. godine.

Ključne faze nastanka

• Posleratni period (1945–1950-e): Inicijalna faza bila je obeležena eliminacijom predratne buržoazije i uspostavljanjem nove „vladajuće klase“ birokrata i partijskih funkcionera. Obrazovanje i zdravstvo postali su prioritet, što je postavilo temelje za stručni kadar.
• Privredna reforma 1965: Ova reforma uvela je elemente tržišne ekonomije „tržišni socijalizam“, što je omogućilo veću autonomiju preduzeća i rast životnog standarda. To je bio ključni momenat za konsolidaciju srednje klase koja je počela da se identifikuje kroz potrošnju i stil života.
• Period 1960-ih i 1970-ih: Srednja klasa se zvanično prepoznaje na srednjim nivoima partije i države. Razvijaju se specifični „srednji slojevi“ koji obuhvataju inženjere, lekare, profesore i stručnjake u državnim preduzećima. 

Karakteristike jugoslovenske srednje klase

1. Obrazovni profil: Visok nivo obrazovanja bio je primarni put ka društvenoj pokretljivosti. Reforma školstva i usmereno obrazovanje dodatno su oblikovali profile stručnjaka.
2. Kultura potrošnje: Za razliku od klasičnog sovjetskog modela, jugoslovenska srednja klasa imala je pristup zapadnim robama i mogućnost putovanja, što je oblikovalo njenu „imaginaciju“ kao dijela evropskog kulturnog prostora.
3. Ideološki položaj: Srednja klasa je funkcionisala kao „ideološki agent“ koji je pacifikovao klasne sukobe između radništva i države, ali je često bila u procjepu između socijalističkih ideala i težnje ka zapadnom standardu.
4. Stambena politika: Pripadnost ovoj klasi često je podrazumijevala dobijanje društvenih stanova u urbanim centrima, što je bila ključna beneficija sistema. 

Danas se u sociološkim analizama ističe da je nestankom SFRJ došlo do urušavanja ove klase, koja je u postsocijalističkom periodu zamenjena novom polarizacijom društva. 

Srednja klasa u socijalističkoj Jugoslaviji djelovala je kao ideološki agent prvenstveno kroz ulogu stabilizatora sistema i „amortizera“ društvenih konflikata. Iako zvanična dogma dugo nije priznavala postojanje klasične srednje klase (insistirajući na „radnom narodu“), njena funkcija bila je ključna za održavanje društvenog mira i legitimiteta režima. 

Evo ključnih načina na koje je ovaj sloj vršio funkciju ideološkog agenta:

1. Pacifikacija klasnog sukoba

Srednja klasa (stručnjaci, inženjeri, prosvetni i zdravstveni radnici) služila je kao tampon zona između vladajuće birokratije i radničke klase. Kroz poboljšanje životnog standarda i mogućnost vertikalne pokretljivosti, ovaj sloj je suzbijao radikalne zahteve odozdo, stvarajući privid društvenog konsenzusa o „uspjehu socijalizma“. 

2. Legitimacija „tržišnog socijalizma“

Kroz kulturu potrošnje i specifičan stil života (putovanja u inostranstvo, kupovina zapadne robe, vikendice), srednja klasa je legitimisala jugoslovenski model kao „humaniji“ i „napredniji“ od sovjetskog. Oni su bili dokaz da socijalizam može pružiti moderan, „zapadni“ standard, što je bila ključna ideološka poluga u hladnoratovskom kontekstu. 

3. Operacionalna ideologija svakodnevice

Dok je partija brinula o apstraktnim ciljevima komunizma, srednja klasa je u praksi sprovodila tzv. operacionalnu ideologiju. To je podrazumijevalo: 

• Samoupravljanje kao paravan: Srednji slojevi (tehnostruktura) često su koristili samoupravne norme kao alibi za sprovođenje sopstvenih interesa i ciljeva efikasnosti, čime su ublažavali rigidnost partijske kontrole.
• Promocija modernosti: Kroz rad u medijima, prosveti i kulturi, ovaj sloj je širio vrijednosti modernizma, sekularizma i racionalizacije, što je bilo u skladu sa državnim ciljem transformacije „zaostalog“ društva. 

4. Imaginacija politike i stabilnost

Srednja klasa je kreirala „imaginaciju politike“ koja je fokus pomijerala sa borbe za vlast na borbu za kvalitet života. Time su depolitizovali šire narodne mase, jer su njihovi ideali postali standardi kojima su svi težili. Njihova brojnost i relativno blagostanje pružali su opštu stabilnost društvu, jer je socio-klasna osnova za revoluciju ili pobunu postajala sve uža. 

Depolitizacija narodnih masa u socijalističkoj Jugoslaviji putem srednje klase vršena je suptilnim mehanizmima koji su fokus javnosti prebacili sa političkog odlučivanja na privatnu sferu i potrošnju. Srednja klasa je u ovom procesu djelovala kao „model poželjnog života“ koji je pasivizirao radništvo na nekoliko nivoa:

1. Preusmeravanje na potrošačku kulturu (Konzumerizam)

Uvođenje elemenata tržišne ekonomije 1960-ih omogućilo je rast životnog standarda. Srednja klasa je postala nosilac novog stila života fokusiranog na:

• Privatne investicije: Kupovina automobila (čuveni „Fića“ ili „Tristać“), televizora i bele tehnike postali su primarni životni ciljevi.
• Kulturu vikendica: Masovna izgradnja vikendica omogućila je građanima da se vikendom povuku iz gradskih centara i političkih dešavanja u privatnu izolaciju.
• Putovanja: Odlazak u Trst u kupovinu ili na letovanja stvorio je privid pripadnosti zapadnom srednjem sloju, čime je splasnuo interes za radikalne političke promene. 

2. „Profesionalizacija“ umesto političkog angažmana

Srednja klasa, koja se sastojala od inženjera, direktora i stručnjaka, promovisala je ideju da su društveni problemi tehnička, a ne politička pitanja.

• Ekspertokratija: Verovalo se da stručnjaci treba da vode preduzeća, što je marginalizovalo stvarnu moć radničkih saveta i samoupravljanja.
• Zadovoljstvo statusom: Kroz visoke plate i privilegije (poput društvenih stanova), ovaj sloj je postao direktno zavistan od stabilnosti Partije, pa je svako političko talasanje video kao pretnju sopstvenom komforu. 

3. Pacifikacija kroz „Društveni ugovor“

Režim je srednjoj klasi ponudio prećutni dogovor: politička pasivnost u zamenu za visok standard.

• Narodne mase su videle da se obrazovanjem i lojalnošću može dostići nivo srednje klase, što je stvorilo „aspirativnu depolitizaciju“ – umesto borbe za politička prava, ljudi su se borili za napredovanje na društvenoj lestvici.
• Srednja klasa je delovala kao „amortizer“ koji je radničkoj klasi prenosio poruku da je sistem stabilan i da nudi budućnost, čime su neutralisani potencijalni socijalni nemiri. 

4. Estetizacija politike

Politički skupovi i rituali (poput proslava Dana mladosti) postali su više estetski događaji i spektakli nego mesta realnog političkog dijaloga. Srednja klasa je kroz medije i kulturu oblikovala taj spektakl, čineći politiku predmetom posmatranja, a ne aktivnog učestvovanja. 

Na taj način, narodne mase su prestale da budu „politički subjekti“ koji traže promenu sistema i postale su „potrošači“ i „korisnici usluga“ koji su merili uspeh države debljinom novčanika i dostupnošću robe. 

Jasminka Nikolić ex Brdarević

11.januar 2026.