Laganim korakom
sigurna u sebe
iskustveno znam
proći će i to.
Bacila sam kamen
što nosih k’o usud
niko me ne plaši
niti nemir stvara.
Još te samo može
bol da me svlada
a ni to nije večno
sa time se živi
Nema ništa lepšeg
od smiraja duše
od telesnog mira
jer ti tada spokoj sve diktira.
Imaš tada milost
prema svima zlima
ti ih smatraš samo
iskušenjem svojim.
Te ih zaobiđeš
jer su obmanuti
ne sudim im ja
jer to nije moje.
Neka samo molba
stigne do Višnjega
oprosti im Bože !
Ti mali su pali
k’o andjeli tvoji
što behu uz tebe,
sada negde drugo kolovođe jesu.
Neće opstati
mora umret zlo
jer ne radja dobro
treba samo dočekati to.
Nikolić Jasminka