Od kamena sova
može biti živa
i žaba i pet’o
i drvo i list.
Stvori mašta svašta
što u glavi sniva
šareniš od boja
i kamena siva.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
15.08.2020.
Mašta
Praznične tuge
Dok se drugi vesele
mene tuga svila
tako uvijek biva
sa svim praznicima.
Pokvarim koncept
cijelome svijetu
napamet mi padnu
sve tuge na svijetu.
I moje i tuđe
u mene se skriju
dok se drugi vesele
mene tuge griju.
Zašto to se desi
mojoj tužnoj duši
hoću i ja radost
da me obraduje.
Hoću da nazdravim
da oči se sjaje
da osmijeh me
lično obraduje.
Nisam valjda ja
samo tužni klovn?
Želim sklopit’ savez
sa veselim bićem.
Koje radost prima
i radošću zrači
Makar tada kad svi se vesele
da i meni isto to se desi.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
07.01.2020.
Poetski dan
Od davnina pa do danas
pesme zbore pesmarice
mlade čobanice.
Starog vuka mrkog brka
mlade dece, mladih deva
pijanih poeta.
Kafanskih protuva
uličnih svirača
tamburaša i šajkaša.
Danas je dan tih lirika
emotivnih duša toplih
lirika i poeta.
Zašto im ne dat’ spomen
kad nam lepo zbore
u milinu dan pretvore.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Pušač
Poslednji pokušaji da se rat ne desi , nije uspio. Grad je bio zatvoren i nije bilo osnovnih namirnica (brašna, šečera, ulja, itd.) ali ni onih poročnih kao što su cigarete. Možda su negdje i prodavali, ali je za njih trebalo dati prilično novca.
U tom ratnom vremenu koje je bilo sumorno, teško i bez budućnost, trebalo je dan ispuniti nečim, a da to nisu katastrofične vijesti sa TV-a. Zgrada u kojoj smo stanovali je položajem gledala na ulicu i autobusko stajalište. Ljudi su uglavnom nervozno čekali autobus, bojeći se zvuka sirene koja je sve upozoravala na granatiranje.
Pri tome su poneki i pušili. Kada bi autobus stigao, bacali bi nedopušene cigarete. Pušač (čovjek koji je skupljao nedopušene cigarete), je čitav dan stajao na tom stajalištu i kupio ih. Kao da je time ignorisao zaista tešku i zlokobnu stvarnost.
Bio je neugledan, neuredan i bez volje za bilo šta drugo. Nastavljao bi pušiti ono što je podigao sa asfalta, bačeno prilikom ulaska u autobus. Ostajao je tu do policijskog sata, a poslije toga je napuštao to mjesto.
Zainteresovao me je, tako da sam pratila svakodnevno njegovu strastvenost prema toj vrsti poroka. Ponavljalo se sve isto kao i prethodnog dana. Njegova egzistencija se sastojala u tome da dodje do cigareta.
Dok smo mi mislili kako da se prehranimo, kako da kupimo neku hranu kad stigne u prodaju ili švercerskim kanalima.
Čudan odnos prema ratnom vremenu. Možda je to bio njegov način ispunjavanja vremena, kroz svu ovu besmisao rata.
Dok sam ja s’ jezom posmatrala kako on kupi nedopušene cigarete i nastavlja da strastveno vuče dim iz svake bačene, ne pomišljajuči da li su ljudi bolesni, ipak …
Cigareta je postala njegova opsesija. Neki način odlaganja stresa. Kao da su mu one bile jedina porodica i uzdanje. Ne znam da li brojao cigarete, ali dosta je bilo tih polovnih koje je popušio, barem dok sam ja pratila.Dok je čekao autobuse kojih nekada nije bilo i po dva sata, nervozno je hodao utabanom stazom od stotinjak metara u jednom i drugom pravcu. Iščekivao dolazak autobusa i prelazio pogledom po putnicima. Ispitivao njihov pušački status.
Ja sam ga žalila na neki način a ponekad i zavidjela. I ja sam bila pušač. Tada sam u običan papir zamotavala sadržaj čaja iz kesice, više iz navike. Ali sam već mogla bez cigareta. On mene nije vidjeo, jer je stalno bio u “svojim brigama”. Čudan je način ispunjavanja vremena u takvim lošim okolnostima.
Izgubiš svoj odnos prema vremenu, ljudima i prema svom dostojanstvu. Počneš da se brineš samo za svoj opstanak, kako god ti okolnosti kreiraju. Pušač ga je ovako kreirao. Svaki dan na autobuskom stajalištu i željom da što više bačenih cigareta dohvati i popuši sve do smrkavanja.
Više nisam imala vremena posmatrati Pušača, jer smo imali dežurstva. Odustala sam od praćenja jer bi čitav dan morala stajati na terasi. Bilo mi je mučno sve to i sa cigaretama i sa siromaštvom i ratom i dostojanstvom.
Ipak sjetila sam se tog nepoznatog lika iz tog perioda jedne ružne epizode života.
Neznajući mu ni ime, nazvala sam ga Pušač.
Nadam se da je živ.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
21.07.2018.
Usporen dan
Leni pokreti današnjeg dana
misao nije brza k’o juče
šta se to desi kad si kao u tuđoj koži
jedan broj veći.
Noge k’o tuđe
neće u sopstvene cipele
da se smeste i potrče.
E, šta je?
sve se skupi u jednoj minuti.
K’o penzija, starosne godine
i dijagnoze.
Tmurni dan
linija usta na dole
onda te teše, svi te vole.
Ne budi tužna
vremešnost važi
za sve koji žive
dok su nekom važni.
Ehej, nemoj smarat’
pokloni se i počni
osmeh na lice
radost u srce!
Pa neka lete lastavice
ne daj im da gnezda sviju
šta će ti balast tog pesimizma?
Raduj se jer samo radost
može te spasiti
od te propasti.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
25.11.2018.
Duh lenosti
Žurba naša svakodnevna
ne pomišlja na duhovno.
Malo para, malo svega
jure trče kako stići sve račune prestići.
Brzi tempo, brzi hod
napraviše roba svog.
Najmanje stresa
nervozu nam stvara.
Takvi poželjni nismo
brzo jedemo
brzo pijemo
brzo propadamo.
Kada nas stigne nevolja ljuta
Majko božija
molim ti se
skreni me sa ovog pogubnog puta.
Lenosti duha kraj neka bude
molim Tvorca da me spasi
od ove moderne pošasti.
Neću da čekam bolest i krah
hoću na vreme da nađem spas.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
11.03.2019.
Kiša
Zvuk kiše na prozoru.
Kroz oluk se kotrljaju kapi
dlanovi ispruženi pre gore
taj dodir neba na njima je.
To je znak da misli na nas
šalje nam simfoniju raznih nota
šapat i potok
bujicu jednu.
Ona pripoveda
o početku, smislu
bitisanju
i večnom traganju.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Oktobar, 2019.
Deblokiraj blokadu
Posej, neka rodi!
Baci pogled kroz dvogled
da li su to tvoji izazovi?
Osluškuj
svašta ljudi zbore.
Pogledaj
okolo razne prilike izrone.
Slatkoća mirisa dotične
jednog prolaznika prizove.
Meni se učini taj miris
jeftin i grozan.
Ko mene pita
njemu je famozan.
Dodirnuh cvet prozračni
latica miluje, puno znači.
Svratih u pekaru
ništa bez ‘leba
mante se mode
šta mu fali?
Pa ko kaže
da ne ide pisanje
samo piši,
nije važno šta je!
Jasminka Nikolić ex Brdarević
20.12.2020.
Zavet
Da mi je samo tren
vladar pravednosti i ljubavi biti.
Biti realni nosilac vesti
izveštaja iskrenosti.
Slanja poruka ljudima
bez podlosti, podmetanja
bez zluradosti i zaglupljivanja.
Da mi je, al’ko će slušati?
Kad izopačeni slušalac
čeka loše vesti
traži ulov tmurnog, lažljivog i bezobraznog.
Da mi je preokrenuti poredak stvari
da loše postane dobro
a dobro postaje još bolje.
Sve je moguće u mojoj pesmi
u stvarnosti mnogo teže.
Neka mir u duši i srcu vlada
Ostane zavet zanavek!
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Ptice letite
Samo senke ptica na asfaltu
cvrkut i zov gugutke
ni senke od ljudi
priroda se budi.
Mi k’o lopovi uskraćeni za proleće
služimo kaznu za nemar
za svako posečeno drvo
za istrebljene životinje.
Ptice letite,
nebo je vaše
i bog vam se raduje
i svako drvo na koje sletite.
Samo nas sa visine gledajte
sitni smo
vi ipak letite !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
09.04.2020.