Jasminkina pesmarica

Brzo pada tama

Kada jesen

lišće otresa sa grana.

Kada plodovi sa grana

na drškama vise

a mnogi su ispod

stabala spremni za

rakiju peći.

Mirisna ugoda

tjera me obući jaknu.

Malo topline

ne mari

sve je prijatnije.

Sjetim se tako

tih davnih  jeseni

imala sam jednu omiljenu jaknu.

Neka smedja boja

kao i godišnje doba

boja zemlje.

Kad prođu ljetnje vrućine

jedva sam čekala

ta hladnija jutra i večeri.

Oblačila sam tu jaknu

proštepanu na romboide

sa rajfešlusom do brade

ušuškavala bi se u nju

grijala i voljela jesen.

Nosila sam je dugo godina

naprosto taj osjećaj

te prisnosti sa zrelom jeseni

sa toplinom jakne

sa mirisom vozova

sa jezom prolaska

ispod podvožnjaka

moje četvrti.

Sve se to skupljalo

nećete vjerovati

baš nekako u džepovima

te jakne

u toplini njene kragne.

U drikerima uspomena

u oparanoj postavi

u kojoj sam nalazila

u dnu rubova ceduljice

nekih pjesama.

I već izanđala stara

ne htjedoh je baciti

čuvala sam je

tek da me podsjeti

na divne trenutke

tih osjećaja toplote, miline

i sjete.

Gdje je završila

vjerujte, ne znam.

Ali evo spominjem taj komad odjeće

koji sam nosila kao orden jeseni.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Te kobne godine 2020.
neka je bolest bila besna
i naša koža ponekad tesna.

Mnogo se svega ispreplitalo
ali meni se klupko
lepo odmotalo.

Sve se nekako namestilo
i okolnosti i muke
radosti nisu falile.

Pomoć mog potomka
bila je ključna

kada dođoh do životnog ključa.

Kad najzad platih
za sve greške
iza mene godine ostaše teške.

Radost moja
granica nema
kućica se za zimu sprema.

Šta vam još mogu reči
moji snovi postaju java
Jasna će opet postati baka.

Pade tegoba
kao vreća
postaše snažna moja pleća.

Ogolih prevare
to mnogo znači
život je lep bez ružnih laži.

Kako je divan ovaj svet
kad spoznah peti element.

Jasminka Nikolić ex Brdarević 09.09. 2020.

Poleglo žito

nabreklo zrnevlje

rukave zasukao seljak

godina rodna.

Žanje se plod truda i rada

traje i traje

al’ donosi rod.

Od toga žive

porodi mnogi

od toga se posle

mnogo toga rodi.

Nije lak posao

sa zemljom radit’.

Ona se daje

al ‘ zna i jalova biti.

Do brašna je teško doći

mada mi olako sve shvatamo

ali kad ti prosjak ruku pruži

i kaže daj za ‘leba koju banku !

Mi bahati bacamo hleb,

a bilo je godina

kada je hleb  na pijedestal stavljan

kao blago gledan.

Bože oprosti nam

daruj nam snagu

da mjeru imamo

da opet ne dočekamo glad.

Jasminka Nikolić ex Brdarević, 29.06.2019.

Zvuk kiše u oluku,

na dlanu,na kosi kišne kapi,

dodir koji nebo šalje.

Znak da misli na nas

da nam život daje.

Tu je za sve nas.

Nebo nas slavi

poruku šalje

strpljivo čeka zahvalnost.

Kiša je reč

melodija života

sve bitno,a ne samo voda.

Suština života

priča o početku i kraju

nastajanju i nestajanju.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Jeste li primetili prevlast meseca 
u odnosu na sunce u pesmama.
Ili se rimuje
ili tišina noći maštu raspiruje.

Biće da je zbog ljubavi
Jer ona noću radi
Mada se mesec i sunce sastaju 
na izlasku kao i na zalasku
i nikada se ne poklope 
čak ni u u zagrljaju.

Mesec je i hladan i mračan
A opet romantičan.
Baš ta tajanstvenost daje mu čari.

Pa stiže takav da iznedri
stihove koji oplakuju razne ljubavi
I maloga Princa 
I razne uspavanke
I usnuli grad
I devojčicu sa šibicama.

I uvek ono što manje svetli
budi u nama radosti veće.
Neka nam i sunca
Ipak Zemlja se okreće !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Buđenje iz narkoze u bolesničkoj postelji liči na isterivanje đavola. Muka, znoj osećaj krivice i beznađa. Suze, koje se slivaju u reku sudbine.  Pitanje se pred njom postavlja da li je završila sa ulogom majke za sva vremena ?

Ulazi doktor i kaže joj, da je jedva obavio abortus.

 „Jako ste bili nemirni , iako smo u opštoj anesteziji obavili sve.“

 „O kakav zlikovac “ sada žena dok priča, razmišlja o njemu !

Pa nije postojao ni jedan razgovor koji bi ženi dao vremena da se predomisli.

 Lekarska etika nije podrazumevala tu vrstu dijaloga.
Podsvest je kod mlade žene , ipak proradila. I pored anestezije ona se borila protiv čedomorstva u svojoj utrobi. Noge su joj odskakivale od kreveta od siline borbe u njoj. Đavo  je završavao svoju pobedu i stavljao tačku na gnusni čin.
Sada kada mi sagovornica priča o tome,  vidim u njoj duboko kajanje i veliku neodgovornost prema plodu koji je nosila, kao i prema sopstvenom zdravlju.

Sedamdesetih godina prošlog veka, gledanje iz ugla lekara, ovaj zahvat je imao svoje teorije . Žena je  znala za teoriju,koja je govorila da plod nije živ do dva i po meseca i da se trudnoća u tom periodu ne smatra ubistvom , nego kontrolisanim rađanjem. Bez ikakve odgovornosti da se rizik od ponovne trudnoće dovodi pod znak pitanja.

 Zasto pričam o ovoj nesrećnici ?

Zato što se sredstvima protiv kontrole rađanja  može  sprečiti nastanak trudnoće, bez ubijanja fetusa.

 Zato što žena zbog zahvata ovakve vrste može steći sterilitet.

Zato što nikada ne znamo kada ćemo doživeti   katarzu i biti očajni zbog pređašnjih grehova.

Zato što je život nasvetija tajna i ljudsko biće ,  ne sme nikada da završi kao nepotrebno .

Ova nesretnica je bila uplašena od života,  od prihvatanja materinstva i velike greške tadašnjeg stava lekara  „da prekid trudnoće u od dva i po meseca nije ubistvo “ !

Sada sa svojim svesnim pokajenjem  za svesno umrla čeda u utrobi majke , traži od Gospoda da joj oprosti greh.


Jasminka Nikolić ex Brdarević

Dok noć i dan se prikradaju
u trenu rastaju,
nikada se ne dodirnu
jer to je zakon prirode.

Neprimjetno traje
taj neumitni put.
prelaze jedno u drugo
mijenjajući put.

Mi iz daljine mislimo
da bliskost je tu
u zenitu
ali oni se baš tu
neprimjetno razdvajaju.

Tako se stapaju
u našim vizijama
ali u suštini
svako ima svoj put .

Svako boju ima
svako toplotu
I hladnoću ima.
I izmedju njih
samo promijena slijed.

Iz dana u noć
iz noći u dan.
tako su nježni
u razmijeni vremena

Da svako poželi
baš takav odnos
nezavisan a sjenkom
dodira nježan
stalan i nepogrešiv.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

20/12/2019

Dobo jutro, reče sat.

Zar je ovo dan ?

Siv , sumoran

sav umoran i dosadan.

Izeš dan !

Kakav ružan i rugoban

namršten i kišovit.

Sa kafom je još gori.

Ona dođe da razbori

tek se onda rastužiš

i potutuljiš.

Svega ima u toj zbrci

uglavnom se loše vrti.

To zbog dana nije čudo

al’ u glavi sve je crno.

Čekam neke bolje dane

čekam neke tople noći

kad zrikavci pesmu zriču

i vetrovi milom mire.

Onda mis’o tera zloće

i ne da im da se stope

sa crnilom naše duše.

Nego leptir zatreperi

i vesele boje cvetne

donesu nam misli svetle.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

25.05.2019.

Kada bejah dete, ubiše mi rod.

Majku, oca dedu i još ne znam kog.

Kod strica me skrili

da bi me od zla sakrili.

Ja se tada nađoh sa stricom

među srpskom vojskom.

Pitaše me ko sam ?

Sin oca i majke prezimena Gavrić.

rekoh im sav zbunjen.

S nevericom priđoh

tom tužnom životu.

Al’ me prihvatiše.

Šta sam mog’o znati

šta je mržnja ljuta.

Kad sam tek trebao

u školu da hodim

i slova da pišem.

Ali avaj, slušaj

šta će sa mnom biti.

Dadoše mi pušku

ti češ vojnik biti !

Odelo mi stoji

k’o pravom vojniku

ali ja sam dete

ne podnosim ljudsku metu.

Da se borim s mržnjom

tog poganog sveta

da pucam i gađam

u ljudska telesa.

Nisam bio sretan

što mi baš to dade

ovo vreme ludo

kad Srbija pade.

Svi muški u borbu!

Neprijatelj ljuti

napada i gazi

sve što ispred sebe

nanišani, sravni.

Pokaza se ja kao pravi borac

po godinama dete

a u duši mirotvorac.

Dobih orden prvi

spomenicu pravu

ulicu nazvaše

detetom junakom.

U Srbiji čim se dete rodi

po meni sudeći već je

u vojnoj odeći.

Daj Bože mira

da stasaju Srbi

da su naša deca

po pameti prvi.

Neka više nema

mržnje i ratova

neka samo cveta

porod, vera i nauka !

Jasminka Nikolić ex Brdarević, 2018.