Kada bejah dete, ubiše mi rod.
Majku, oca dedu i još ne znam kog.
Kod strica me skrili
da bi me od zla sakrili.
Ja se tada nađoh sa stricom
među srpskom vojskom.
Pitaše me ko sam ?
Sin oca i majke prezimena Gavrić.
rekoh im sav zbunjen.
S nevericom priđoh
tom tužnom životu.
Al’ me prihvatiše.
Šta sam mog’o znati
šta je mržnja ljuta.
Kad sam tek trebao
u školu da hodim
i slova da pišem.
Ali avaj, slušaj
šta će sa mnom biti.
Dadoše mi pušku
ti češ vojnik biti !
Odelo mi stoji
k’o pravom vojniku
ali ja sam dete
ne podnosim ljudsku metu.
Da se borim s mržnjom
tog poganog sveta
da pucam i gađam
u ljudska telesa.
Nisam bio sretan
što mi baš to dade
ovo vreme ludo
kad Srbija pade.
Svi muški u borbu!
Neprijatelj ljuti
napada i gazi
sve što ispred sebe
nanišani, sravni.
Pokaza se ja kao pravi borac
po godinama dete
a u duši mirotvorac.
Dobih orden prvi
spomenicu pravu
ulicu nazvaše
detetom junakom.
U Srbiji čim se dete rodi
po meni sudeći već je
u vojnoj odeći.
Daj Bože mira
da stasaju Srbi
da su naša deca
po pameti prvi.
Neka više nema
mržnje i ratova
neka samo cveta
porod, vera i nauka !
Jasminka Nikolić ex Brdarević, 2018.