Dođe mi tako da se smejem
da radosti kraja nema.
Da miris krepki i svetlost bela i pev’ slavuja i plavo nebo
i klokot vode i zvuk pčele i sunce žuto i lepet krila
i topot konja,sve leptire i šimšire
unesem u kuću plavu.
I živim sa svima u malom selu.
Gde nema zlobe gde nema jada.
Gde samo ljubav
Al’ samo ljubav vlada.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
14.02.2018.
Hladan mirisan osjećaj zime
šalom umotana.
Toplotom misli šaljem u visine sve miline.
Ukus djetinjstva sličnih zima
ognjište u meni stvara
i grijem se na njega.
Rumeni obrazi na glatkoj koži, pogled bistar
silina jedrine, belina zime
čistota misli preobražava.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
15.02.2021.
Ko nekad u teška vremena
kad posao na brodu beše jedini izlaz za nekog .
Sada morima plove naši moderni mornari
ostavljajući sve kod kuće
radeći za neke ljude koji im daju platu.
Porodice čekaju kada će otac doći
on na moru umoran od posla
nekada po čitave noći ne spava
pa ponovo na istu rutinu dobro jutro počne.
Sve je na papiru lepo
zarada i zemlje strane one tople i one hladne.
Uđeš u program svjetski
da bi imao šta jesti eventualno nešto štekati
uglavnom se ljudskim pohotama smarati.
Dok tvoji na obali života čekaju
da se vratiš
ti se pomalo uklapaš i počinješ da se kvariš.
Sve je na izvolte, svaka je nakaznost bliska.
Nježnosti treba onima što čekaju
porodica sa obale na tvoje more uzdiše
šalje ti poljubaca i nježnosti
slika sve putem internet mreže.
Dodje i dan susreta kada mornar sa „lađe“ siđe.
Zemlju dodirne i sve vas ogrne
kao albatros krilima svojim
A još mu se ljulja .
Morska bolest je opasna
njiše ga i dalje
tek kad pred svoje stane
svi ga grle i ljube čekali smo te toliko.
Svi u glas da nazdravimo
naš mornar je stigao sretno
Welcome home !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
13.03.2020.
Pisala je jednom tipu davno zaboravljenom u ladici prošlog života.
Iskočio je sasvim slučajno u eri moderne tehnologije preko nekih tajnih saznajnih puteva
preko sedam gora i sedam mora.
Predstavio se klikom i svojom slikom
Jedva da ga je prepoznala
jer njena saznanja o njemu nisu ni bila .
Nije krila nezainteresovanost.
Ali istina joj se zbila, kao u svakom filmu
nenadano i izbliza, face to face preko ekrana.
Au, di si bila sve godine ove?
Kakav joj osećaj stvara ta neka čudna sprava zna ona
sve je to varka malo ga čarka
pita da sazna kako je s kim je i podataka još mnogo.
Stari, šta se to u tvom životu zbiva?
Šetaš li decu svoje dece ili još šetaš tuđe žene?
Zaćuta, nemam dece
žena mi je pukovnik u penziji nije naše gore list
ali meni je cvetala kad sam trebao državljanstvo i ostale papire zgotiviti.
Sad smo u zajednici modernih ogleda
što se tiče životnih pogleda
u jednoj tački sve se skupi kad nam stignu dolari i računi.
Tako je to preko bare, emocije ustupe mesto dolaru.
Nekada, kad posetim majku
ravnicom osedlam konja preko mog salaša
tada me ošine sve , žito, hleb, majka i kuća stara
pesma “ konji vrani “ i „uzalud vam sve svirači“
opijem se k’o lala,
ne pravim scene samo plačem kao dete, željan svega najviše ljubavi.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
21. februar 2021.
Okopnile „bele babe“
nežne krhke visibabe.
Tlo pod njima suvo, hladno
ipak nikle.
Sunce toplo podiglo ih.
Izvire proleće iz zemlje
u pupanju drveća
u cvrkutu ptica u osmehu dece.
Miris prijatnog rođenja
radost novog stvaranja.
Hvala Ti na svakom danu
u kojem se budim.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Lekarska je tuga pregolema
kada vidi tužno lice svoga bolnog pacijenta.
On sedi i čeka pun nade
da će nauka nazreti pobedu.
Dijagnozo ti si stepen prvi.
Kako naći izlaz iz te boli.
Probaćemo lečiti te lekom
malo hranom malo i zelenom apotekom.
Ljubavlju te lečit mora porodica tvoja.
Svi po malo, pa će zdravlje doći
nekad brže nego što je u lekarskoj moći.
Bolest stiže kad ljubavi nema
zato gledaj da si uvek sretan.
Da sreću ti drugome pružiš
ako ljubavlju svoj dug odužiš.
Onda nam ne treba lekar
Dovoljan je ljubavni adresar.
Svi te vole, mame, tetke, strine
a i ti sve njih i njine.
Pozdrav šalje i dežurni lekar
drž’ se srca on ti je najbolji apotekar !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Cigareta “to mi je sve”. Zdravlje se evidentno narušava pušenjem. Statistika razvoja oboljenja se vezuje za pušenje. Neizbježan je cancer pluća, srčana oboljenja, suženje krvnih sudova, smanjena težina kod ploda trudnica itd. Kranji ishod je naravno smrt.
Pušači su čudna sorta ljudi.
Cigareta im je na posebnom mjestu po hijerarhiji užitaka i utješitelja, “da se ne udеbljaju”, da smire živce i ubiju vrijeme. Ujutro se puši prva cigareta, uz jutarnju kafu. Poslije u toku dana se nastavlja ljubav između cigarete i pušača. Na pauzama, poslije ručka. Tako čitav dan taj mali porok budi pažnju pušača. Oni su jednostavno posvećeni tom poroku. Redovno ga njeguju, maze paze, žude za njim.Brane ga svim silama. Ne dao Bog reći nešto protiv pušenja. To će biti razlog da vas makar malo “zamrze” ili gledaju neprijateljski. Nema veze što im garderoba, kosa , prsti, prostorija smrde. To je ipak nešto kako kažu “ to mi je sve”. “ Neće mi još i to oduzeti.”
Nekada se poslednji dinar skuplja za paklicu cigareta, ili se kupuje na veresiju. Ali to je ipak “to mi je sve” i ne dirajte u moje pušenje.
Razumijem ja to. Bila sam pušač 20 godina. Ta vrsta ovisnosti je baš pogubna. Prestala sam pušiti kada nisam mogla da udahnem vazduh. Momenat kad te nešto opomene da si pretjerao, valjda bude preloman, kao i za sve ostalo. Rekla sam sebi “umri ako treba bez cigare a ne od cigare”! Za tih 20 godina sam naudila svome zdravlju. Popušila jednu solidnu ušteđevinu. Upropastila zdravlje, potrošila deterđenta na pranje odjeće i zavjesa, oko sebe sam nenamjerno trovala pasivne pušače. Sve je to manje pogubno od spoznaje da me je taj porok držao u zavisnosti kao zmija oko vrata. Toliko žudiš za cigarom kad je nemaš, da si bijesan na sve živo oko sebe.Ipak sam ostavila taj porok. Sama pomisao da on vlada mnome bila mi je užasavajuća. Ne volim da zavisim od poroka.Sve živ čovjek može postići. Samo ,sam mora donijeti odluku. Sve priče, kampanje, zastrašivanja, zabrane pušenja, crne naljepnice, nemaju toliku moć kao naša ODLUKA i VOLJA. Nije istina da se ne može bez cigara i da “ mi je to sve”. Nisam ovo napisala da bi pametovala, nego da bih vam rekla da sam se davno riješila te zle pošasti zvane duvan…
Zavisnost je pobijeđena. Sloboda bez poroka je jedina sloboda.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Tišina odra,
ozbiljnost smrti i začuh ah.
Da li to izusti moj otac
na poslednjem pozdravu meni ?
Tri dana pred smrt, isto ah !
Nedorečenost života,
ne sumiranost rezultata roditeljstva
i uopšte sopstvenosti.
Na kraju novi početak, ah.
Dostojno ispraćen autobiografskim
taksativnim brojevima.
Da li si to želeo?
Bez ikakvih obreda
samo cveće
i tiho neuznemiravana empatija.
Podne je.
Oglasi se molitva sa džamije
i tvoja duša prhnu u svetove pripadanja.
Dženet je stigao ili ti tamo.
Sve se namesti kako treba.
Ne može se Džabril zvati
niti će doći pre vremena.
Smrt je uvek neprilika
koja je ipak za svaku priliku
ako smo pozvani od Boga!
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Kakva je to životinja
kad k’o čovek ličnost ima
egoista pravi.
Radi ona šta hoće
ili spava, ili jede , ili lovi.
Nekad vreba dok ne skoči
miša malog dok ne zgrabi
Onda krene igra njena.
Miša nosi pred vrata
gde joj žive „mama i tata“.
Da vide da znadu
da i ona lovi i to nisu baš mali ulovi.
Mada danas mace kao dame rastu
u udobnom stanu
neke čak i nasleđe dobiju od „majke“
što ih godinama čuvaju i maze.
Nemajući koga one odlučuju
da mačkama imovinu i sve svoje daju.
Tako pojedinci čuvaju ljubimce
bolje nego neki svoje male klince.
Ljubav nema meru
neka prema čoveku
neka prema ljubimcu.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Jutrom obasjanim suncem radim nešto u dvorištu i pokušavam da um kanališem u pravcu prirode ,to jest da ignorišem buku koja dopire sa ulice.
Prepoznah čavrljanje čvoraka na drvetu koje je u blizini.
Leska neka raširila grane a uz nju se privila vinova loza koju nisu usmeravali ,nego pustili da se prirodno pripije uz drvo koje joj je najbliže.
Intenzitet ptičjeg žagora mi govori da tu ima izobilje grožđa. Da su se skupile ptice na gozbu i da uživaju. Nisu zvuci koji dopiru do mene stalno isti.Rekla bih da tu ima i prepirki ptičijih, ali ima i zvižduka povremenih. S vremenom poleti pokoji čvorak ustremljen na plod i opet nastane žagor ptičiji. Povremeno utihne i tada čujem zvuk sa ulice prodoran i neprijatan.
Priroda ipak opstaje , prepoznajem njen zov uprkos svim njenim protivnicima i uništiteljima.
Slušajte i prepoznajte blagodati prirode.
Jasminka Nikolić ex Brdarević