Jasminkina pesmarica

Utrilo Moris_Ulica Sen-Vensan

Teskoba je teška

kad’ si u nevolji

bez daha i glasa.

Guraju se misli

da preuzmu mesto

jedno drugom tako

postaje im tesno.

Sve gore od goreg

gde spokoja nema

čak i  đavo tamo

više ni ne drema.

Nego bljuje skot

najgore što može

samo crne misli

i slutnje mi zgodi.

Usliši me Bože

metanišem tako

ne bil nepomjanika

oterala za stalno.

Krstom krstim telo

i dušu nejaku

tamjanom se krstim

i plamenom jarkim.

Oteraj za svagda

uninije gore

da se ne povrati

nikad, ni kad je zgoreg.

 Jasminka Nikolić ex Brdarević

 2018.

 

Proces starenja je poput zalaska sunca. Neminovan je i treba ga učiniti što ugodnijim za življenje . Kao što mnogi vole slikanje baš u suton zbog efekta izvora života , tako i mi vremešni trebamo biti svesni lepote godina , iskustva i trajanja. Nemojmo se naprezati da pomerimo sunce i zaustavimo zalazak. To je nemoguće. Treba samo prihvatiti da polako zalazimo , još uvek svetlimo ali sve manje i manje.Tihi odlazak u noć je privilegija i dešava se srećnicima.To je mesto gde više nema vremena. Ali sad nećemo o tome.
Hoću da kažem da treba uživati u svakom dobu i biti ga duboko svestan. Polagani zalazak bez erupcija na suncu je blagougodan i treba mu se prepustiti.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Vodila Tijana Branković sa Jasminkom Nikolić

Malo smo popričali sa Jasminkom Nikolić,dobitnicom nagrade u Kreativnom Kutku, pa sve to lepo zapisali jer kako bi drugačije. U nastavku možete da pročitate šta naša dobitnica misli o Kutku, koji joj je omiljeni pisac, gde nalazi inspiraciju i još dosta toga.

Draga Jasminka, hvala na iscrpnim odgovorima i vremenu koje ste odvojili za nas.

Do sledeceg meseca pozdrav!

Za početak nam kažite kako ste otkrili ljubav ka pisanju?

Još od gimnazijskih dana, a to je kraj osamdesetih prošloga vijeka, kada sam pisala dnevnike, pjesme. Ozbiljnije kratke priče nastale su 2014. godine i uglavnom  su autobiografske.

Da li Vam je pisanje hobi ili posao? Ili, pak, oba?

Pisanje mi je, za sada, hobi. Sva svoja nadahnuća iskazujem pisanjem. Voljela bih da mi je pisanje posao, jer posao treba da se voli.

Kako ste otkrili sajt „Kreativno pisanje“?

Sajt „Kreativno pisanje“ otkrila sam na internetu tako što sam tražila konkurse za pisanu riječ. Tu sam došla  do informacija o raznim kursevima kao što su: pisanje kratkih priča, pisanje pesama, pisanje za blog.

Zapravo sam i pohađala i jednodnevnu radionicu za pisanje kratkih priča kod profesora Darka Tadića. Vrlo stručno nam je približio način pisanja kratkih priča, koje su meni omiljena forma pisanja i čitanja.

Pre nešto više od mesec dana, Kreativno pisanje je otvorilo forum pod nazivom Autorski kutak. Mesto koje okuplja sve ljubitelje pisane reči. To je naše malo ali odabrano pleme koje voli da čita i piše. I upravo tamo Vi ste postali prvi član koji je dobio nagradu za izuzetan angažman. Kakvi su Vaši utisci o „Autorskom kutku“ na sajtu Kreativnog pisanja?

Veoma je lijepo druženje na sajtu “ Kreativno pisanje“. Malo, odabrano pleme sa kojim se družimo, čitamo i pišemo. Osećam se pripadnicom tog plemena. Ukoliko imam vremena, uglavnom ga tu koristim čitajući i pišući.

Moderatori su stručni u oblasti pisane riječi te nam daju lektorske savete .

Prof. Darko Tadić je uvijek konkretan u kritici. Svaka dobra kritika mi daje inspiraciju za dalje pisanje.

Mnogi pisci imaju neke rituale i navike pre ili tokom pisanja. Da li Vi imate neku?

Za sada nemam nikakve rituale tokom pisanja. Ali kada imam ideju šta da pišem, moram to odmah napisati.

Kako prevazilazite kreativnu blokadu – noćnu moru pisaca?

To je ružan osjećaj. Kao da sam  bolesna, nazainteresovana. Kada nemam ideju pronađem neku sliku i počnem da je opisujem. Tako prevazilazim blokadu u pisanju.

Svi smo mi, bar jedanput, maštali da upoznamo naše omiljene pisce i popijemo kafu sa njima. Sa kojim biste Vi piscem otišli u kafić i šta biste ga pitali?

Interesantna mi je Mirjana Bobić- Mojsilović. Rado bih s njom popila kafu u kafiću.

Pitala bih je odakle crpi teme za pisanje romana i da li su joj pjesme autobiografske ?

Kad smo već u svetu književnosti, koji Vam je omraženi, a glavni lik iz beletristike ili klasike? Zašto?

Omraženi lik mi je Đorđe Katić iz romana „Koreni“ Dobrice Ćosića .

Zašto? Mnogo ima loših osobina. Omalovažava ljude kao što je sluga Tole, maltretira ženu jer njegovom krivicom ne može da mu rodi. Prema bratu, ocu, majci i ženi gaji netrpeljivost. Tako i sam postaje nevoljen sin, nevoljen suprug, loš komšija.

Poroci alkohola, i bluda ga uništavaju. Jedna tragična ličnost koja ni sebi ni drugima ne donosi ni trunke radosti.

I za kraj, šta biste poručili budućim piscima koji se još uvek nisu usudili da uplove u divne vode pisane reči?

Poručila bih im da se ne ustručavaju. Neka potraže sajt “ Kreativno pisanje “ dođu  na forum   „Autorski kutak“ i pokažu nam svoje vještine. Tu je stručni tim sa ekipom žena od struke i prof.  Darkom Tadićem.

Postoje i kursevi prema afinitetu  potencijalnog pisca. Ako su ambiciozni mogu da upišu kurs  i dobiju stručno znanje iz  oblasti pisanja kratkih priča, pesama, pisanja za blog  itd.

Meni je svakako pomoglo. Dalo mi ideje i rešilo neke nedoumice o pisanju i podiglo samopouzdanje. Ne treba nikada odustati ako su vam muze naklonjene.

Oglašava se zvono. Monahinje kreću na jutrenje. Praznik je Presvete Bogorodice. Mati Anastazija odmerenim korakom ide u svetinju, klanja se ikonama i ljubi ih , osenjava se krsnim znakom i zauzima svoje svakodnevno mesto na jutrenju.
Prethodni dan kada je poslala krštenicu svojoj unuci odnosno njenim roditeljima kao i novac uz potpis tvoja baka, mnogo je razmišljala da li da to učini. Svetog Fanurija je pozvala u pomoć molitvom
„Oprosti Gospode majci Svetog Fanurija. Sveti Fanurije reci mi rešenje moga problema“.
U dilemi sam da li da se predstavim kao baka Anamarije. Moja ćerka godinama živi u zabludi , da sam ja poginula. Ponavljala je molitvu i dobijala unutrašnji glas da treba reći istinu za života. Iako se premišljala, pretpostavljajući da je njena ćerka rasla uz neku osobu koja je bila uz njenog bivšeg muža. Ipak je stavila potpis i istina je otišla sudbinskim pismom.
Dan je protekao u veselom i vedrom tonu uz prigodnu trpezu i mnogo gostiju u manastirskoj trpezariji. Petra je s porodicom stigla kući pod velikim utiskom svega što joj se dogodilo u zemlji predaka. Zvala je oca da ga informiše o svemu što im se desilo.
“Kako je lepa zemlja Srbija “, rekla mu je. ” Ljudi su gostoprimljivi, naročito u Manasiji gde su krstili Anamariju “.
“Tajo moj , tako je jedna monahinja bila prisna sa Anamarijom da sam osetila neki emotivni naboj u celoj atmosferi. Njena bogopredanost i ljudska toplina su me oduševili. Poslat će nam krštenicu. Ostavila sam adresu.”
“Dobro Petra, nemoj me mnogo obaveštavati o tome, ti znaš da sam ja drugačijih pogleda.
”Evo , majka te pozdravlja i pita kada će te svratiti , mnogo vas je poželela?
Majka je bila Liza, njegova druga žena. Sa njom nije imao dece. Liza je u svojoj nemoći da rodi, svu svoju ljubav poklonila Petri. Tako da ona nije ni osetila nikakav nedostatak ljubavi, a pri tome je bila jako mala kada se sve izdešavalo.
Otac Mario je odavno dobio drugi posao , nižeg ranga, jer se čitav establišment promenio.
Nisu mu više cvetale ruže, kao onomad kada ga je supruga osramotila i morao je napustiti zarad svoga društvenog položaja .
Nikada se nije vodio razgovor o tom razdoblju života. Nizali su se dani i jedan dan je stiglo pismo. Krštenica sa prigodnom ilustracijom i lepo urađena u zlatotisku. Uz to još jedan dokumenat. Petrin suprug je zatečen tekstom i hartijom od vrednosti namenjen Anamariji , koju će moći podići lično, tek sa punoletsvom, uz to potpis tvoja baka. Odmah je ušao u sobu kod Petre i objavio joj neočekivanu vest.
„Draga moja, ćerka nam je dobila mnogo novca na poklon od svoje bake. Je li tebi nešto jasno od ovoga ?“
“Toliko novca , o čemu se radi ?”
Moramo je pozvati. To barem nije problem. Na flajerima koje su poneli iz manastira ima kontakt telefon. Petrin suprug Stefan je pozvao i tražio mati Anastaziju. Javila se neka mlada iskušenica koja je rekla da sačeka .
”Mati Anastazija, požuri telefon za tebe iz inostranstva.”
Požuri mati Anastazija ali je bol u grudima uspori u hodu.
“Pomaže Bog gospodine, Bog vam pomogao dobra ženo”.
“Recite mi ko ste vi” ?
„Da li ste zaista baka mojoj ćerki”?
Teško mi je govoriti, imam anginu pektoris i jako me probada u grudima. Ali da vam kažem da sam ja prava majka Petrina. Vašu suprugu sam ja rodila. Petra uze slušalicu,” gospođo ja imam majku Lizu ovo je neka greška”.
“Ne Petra , otac nije hteo da ti ispriča ništa o meni lažući te da sam poginula, jer me je ostavio dok sam bila u zatvoru”.
” Nepravedno sam bila osuđena i moj život je bio veliko iskušenje”.
“Odveo te je otac, dobio starateljstvo i zapretio mi da vas nikada više ne tražim”. On je bio na vrlo visokom položaju u društvu. Petra je nema slušala priču.
“Novac koji sam ostavila Anamariji sam dobila kao odštetu zbog nepravednog dugogodišnjeg boravka u zatvoru.
“Da li je i tvoj otac bio umešan u sve ovo to pitaj njega”. Anastazija je iznemogla od bolova i od istine koju je izgovarala svojoj ćerki, bila sve tiša.
“Mati Anastazija, halo gospodjo “! vikala je Petra uplašena. Pritrčala joj je iskušenica i ipak donekle pribrana, zamolila Petru da nazove drugi put, jel je Anastaziji jako loše. Hvala vam, jako sam uzbudjena, nadam se da ću imati priliku. “Moja majka, moja majka , Bože Gospode “!
Plakala je Petra.Ruke su joj se tresle. Devojčica joj je pritrčala. Počela da viče “mama, mama ” !
Stefan je bio razborit. Nazvao je Maria, Petrinog oca,da ga pita zašto je krio ovo sve vreme. Nazvao je, javila se Liza. “Molim te Lizo treba mi Mario”.
Mario mi smo u velikom problemu. Petra je van sebe. Saznali smo vest o Petrinoj majci. Ona monahinja iz manastira je njena majka. Poslala nam je krštenicu i novac za Anamariju koji će moći podići sa svojim punoletstvom. Nama je sve bilo čudno, kontaktirali smo manastir i čuli se s njom. Sve nam je objasnila. Rekla nam je da je ona Petrina prava majka.
Petra uze ljutito slušalicu, “zašto si me lagao sve vreme da mi je majka poginula, zašto ?”
Ja Lizu volim, ona me je odhranila i čuvala, ali majku mi nisi smeo sahraniti tek tako. Znam celu istinu. Nisi bio dobar čovek. Lišio si me ljubavi prave žene koja me je rodila. Sad sam majka i znam šta to znači !
Mario dođe do reči i poče sočno da psuje dan kada su otišli za Srbiju. Nisi trebala to nikada saznati. Ta ženetina je dobila od mene pretnju da se nikada više ne pojavljuje. Urlao je od besa. Petra nije mogla da prepozna oca. Liza se upetljala, ali nju je odgurnuo.
“Marš i ti jalova ženo “. Petra je zalupila slušalicu i zaprepaštena ostala u sopstvenom muku. Stefan joj je prišao i nežno joj rekao da se smiri, sve će se rešiti. Otac je više nije zvao. Svoj bes je izkazao kao nekultivisani neandertalac. Liza se povremeno javljala , kada je sama. Ali Petra se držala na odstojanju. Zvali su par puta manastir , ali rečeno im je da je Anastazija na kardiologiji i da joj se stanje pogoršalo. Silno je želela videti majku još jednom. Zvala je često manastir i uglavnom su joj govorili da je stanje nepromenjeno. Anastazija se osećala loše ali se ipak nadala da će još jednom videti Petru. Jedno jutro su pozvali sveštenstvo iz bolnice,da ih obaveste da su predviđanja da Anastazija neće preživeti ako se još jednom pojave veliki bolovi . Duhovni otac je došao da je ispovedi, pri tome je ona bila mirna, već daleko od ovoga sveta sa osmehom na licu koje je odavalo smirenost i zadovoljstvo. Bog je uzeo k sebi. Ispunjena joj je želja da upozna telo svoga tela. Njenu Petru otrgnutu od nje kao devojčicu kao i svoju unuku . Petra je sa suprugom i ćerkom došla na sahranu, neutešna u svome bolu. Žudnja za majčinskom ljubavlju je nikada nije napustila. Lizu je i dalje poštovala, a sa ocem više nikada nije progovorila. Anamarija je navršivši osamnaest godina uzela novac za školovanje. Završila je medicinu, postala vrhunski kardiolog . Sve u želji pomogne ljudima, da ih ne boli srce od životnih jada. Manasiju je posećivala svake godine i darovala je ogromnom freskom Mlekopitateljice koja je postala mirotočiva i nad njom su se desila velika iscelenja.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Pisano 2015.

Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se brzo suočila sa nepravdom zlog sveta. Žaneta je nepravedno osuđena za pljačku. Tom prilikom je zbog ogromnog stresa, preko noći osedela. Samo su joj ogromne plave oči ukrašavale skrhano lice. Nepravda je učinjena .
Morala je u zatvor. Za suprugu “biznismena” se spremalo radno mesto. Ovo je bio način da se strankinja skloni i obezbedi dobro plaćen posao.
“Biznismen” je bio poznat kao preprodavac umetničkih dela. Umešan je direktno u pljačku. Sliku je prodao nepoznatom kupcu za veliki novac. Potplatio je sudstvo i ostvario cilj. Njegova supruga je dobila posao i sve se zataškalo. Samo je Žaneta ostala u zatvoru, čekajući povremeno posetu muža. Mario je sve više izostajao sa posetama. Počeo je verovati glasinama, da je njegova supruga ipak kriva. Da bi svoj ambasadorski ugled sačuvao, podneo je tužbu za razvod.
Žaneta je dobila tužbu u zatvoru. Nije mogla da veruje. Kada brod tone, svi ga napuštaju. Potvrđeno je sada. Razvod je okončan. Ocu je pripala ćerka, kao staratelju. Na kraju je Žaneti rekao, da odlazi iz Francuske u drugu zemlju da službuje i vodi Petru. Naglasio joj je , da ih više nikada ne traži. ” Osramotila ih je , za ceo život. Njemu ne treba lopov, a ni Petri takva majka “,to su bile njegove poslednje reči. Osuđena je na deset godina zatvora. Žaneti nije ništa drugo preostalo nego da u zatvoru bude poslušna i da se na svim zadacima pokaže marljiva. Dozvolili su joj da čita svetovne knjige. Tako su joj molitve postale veliki razgovori s Gospodom. U međuvremenu se opet desila pljačka i isti onaj “biznismen” je sada priveden pravdi. Priznao je da je izvršio i prethodnu pljačku. Žaneta je dobila pomilovanje. Pošto je zatvorske godine posvetila Gospodu i molitvi, po izlasku iz zatvora je poželela da se vrati u domovinu i ode u manastir. Njeno majčinstvo je uništeno. Suprug je ostavio, povratka nije bilo. Žaneta je dobila veliku odštetu za služenje kazne, kao nedužne osobe. U domovini je imala još par prijatelja koji su joj verovali. Bodrili je sve vreme . Dobila je od njih podršku kada je otišla da bude iskušenica u manastiru Manasiji. Nakon tri godine iskušeništva monaškim činom postaje monahinja Anastazija. Nekada je na diplomskom ispitu imala temu ” Srednjovekovno fresko- slikarstvo manastira Manasija “. Istorija ovog utvrđenja , je ostavila veliki utisak na nju još tada.Zato se i odlučila tu doći. Ovde živi kao mati Anastazija. Ima svoje dužnosti. Učestvuje na bogosluženjima, slika ikone, veoma je zauzeta i predana crkvi. Kada dođu duhovni dani Manasije , dolaze ugledna svetovna lica i književnici , kao i verni narod i putnici namernici. Ove godine su se prijavile mnoge porodice iz inostranstva za krštenje dece baš ovde. U posetu dolazi patrijarh koji će držati službu i krstiti decu iz rasejanja. Petra , kći Žanete, sada mati Anastazije je odrasla u Italiji. Prošle godine je postala majka devojčice Anamarije. Poželela je doći u Srbiju. Zemlju svojih predaka i tu krstiti ćerku. Od oca je čula priču da je majka poginula u saobraćajnoj nesreći. Živela je u tom ubeđenju. Njen muž i ona su uplatili turističku turu obilaska manastira i spomeničkog nasleđa Srbije. U taj aranžman je bila planirana i poseta manastiru Manasiji. U okviru toga krštenje dece. Svu organizaciju vodila je turistička agencija u saradnji sa majkom Anastazijom. Na duhovne dane su došle sve zvanice. Manastir je blistao, a vazduh je mirisao bosiljkom i raznim lekovitim travama. Crkva svete Trojice je bila pripremljena za doček dece i roditelja. Patrijarh je stigao i krenula su krštenja. Mati Anastazija je bila domaćica manastira te stoga ovde prisutna. Nekoliko krštenja je već prošlo , a potom je prozvana majka Petra iz Italije sa suprugom i ćerkom Anamarijom. Mati Anastazija se našla u čudu. Pogledala je malu porodicu. Prepoznala je ćerku koju nije videla godinama. U njenom liku je prepoznala sebe. Nije mogla da veruje.Molila je svece da ne oda samu sebe. Oprostila je svima nepravdu koja joj je učinjena. Ona odavno živi svetovni život. Njeno smirenje kroz molitvu ovoga puta je bilo oslabljeno. Damar u grudima je bio nesnosan.
Petra je bila sva ushićena,pričala je , spominjala Žanetu , svoju majku, zavičaj.Detinjstvo bez majke. Mati Anastazija je čuvala tajnu duboko u svom tihovanju.Ovaj obred je bio njeno najveće iskušenje do sada. Iznenada, po završetku krštenja, devojčica potrča u susret Anastaziji. Ona je uhvati da ne padne i uze je u naručje. “Pa ovo je moja unuka” reče u sebi. Bila je sretna , ali je znala da je to ogromno iskušenje za nju. Velike plave oči , nasledila je od nje. Sećanja su navirala. Suza teška i bolna krenu joj niz lice. Ona je neprimetno obrisa, moleći se za pribranost. Nosila je devojčicu uznemirena kao nikada do tada. Uzela je podatke roditelja i devojčice. Rekla je da će im poslati krštenicu na kućnu adresu kada sve formalnosti oko papirologije završi.Oni su otputovali. Na odlasku je devojčica mahala Anastaziji, slala poljupce i nestala. Kao anđeli koji se samo ponekad javljaju da nam kažu radosnu vest. Tu noć je mati jedva preživela od uzbuđenja. Setila se da ima novac u banci na koji je zaboravila. Prepisala je veliku svotu novca Anamariji, svojoj unuci. Kada su roditelji dobili krštenicu imali su šta videti. Poklon u novcu koji je poslat kao hartija od vrednosti, namenjen njihovoj kćeri. U potpisu je stajalo TVOJA BAKA !

Ličnosti i imena su izmišljeni i plod moje mašte.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

šta se to traži

po noćnoj straži.

Punoj strahova

zvezdanih ratova

mesečevih senki

zalutalih snova

noćnih mora.

Traži se smiraj

usnulog deteta

zaspalog u toplom krilu

umorne majke.

Čitanjem poslednjih redova

uspavanke ili bajke.

12.02.2018.

Nikolić Jasminka

Usred tame trinaestoga  vijeka

 hram gradio Nemanjića rod.

 Snijeg veje mraz steže i reže

čvrsta ruka ikonu privukla.

Hiljade Hristovih čuvara oko manastira

svijeće u rukama k’o buktinje

u simbol krsta se pretvorile.

Mnogo duša kao jedna dišu

kliču, mole, za Bogom uzdišu.

Ne dirajte ovo naše zdanje

Nemanja je naše uzdanje.

Hoćete  manastire oteti vi nama

neće moći.

To je naša bogomolja sveta

neće ona nakaradnog svijeta.

Čuvat ćemo Stupove nam svete

i sve druge prioritete.

Preci  su nam vrijedni bili

ostavili i zavjetovali

ne dajte Svetinje !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

2019.

Bolest nas je snašla

neki kažu nije strašna !

Oni kojih više nema

ne šalju nam znake s neba.

Mi zato sad  tihi muk slušamo.

Nastanjuje on i delije

zlo li je ?

Ako dodje do ćelije

uglavnom na zrelije i starije.

Tu mu je milije

da razara već načete ćelije.

Uplašeni smo

i još nas dodatno plaše

Ko preživi, priča će !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Gledam i mislim

čemu snovi ludi

biti ceo

ili biti sam

Onda hodim

I vidim sami ljudi šetaju ulicom.

Celi su

naizgled ništa im ne fali.

A oni što šetaju skupa

stupaju kao vojnici

po navici i satnici.

I opet kad pogledam

ovi sami sijaju od sreće i radosti

ugađajući sebi.

Pitam se šta znači

da su dvoje jedno celo ?

Darvine ili Bože

Objasni fenomen

Sam, srećan , veseo .

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Leptiri su mala krhka bića mekih krila , ima ih raznih boja sa šarama, obično su prugasti. Postoji nekoliko faza leptira  u mom životu, zato ovo pričam.

Djetinjstvo sam provela u Somboru. U posjedu kuće bila je staklena bašta , a iza nje nepregledne zasadi biljaka . Na kraju njive dokle je moj pogled sezao , bili su voćnjaci, kao odbrambena vojska u redovima , pedantno zasadjeni.

Moj ujak je bio tada mladić, sakupljač leptira. Vodio me baš tamo, da hvatamo leptire. Sećam se male nežne mrežice za hvatanje leptira, da se ne bi oštetila krila leptira prilikom hvatanja. Bilo je mnogo leptira kupusara, malih svetlo žutih . Oni nisu bili na ceni, jer su se mogli lako uhvatiti. Ali bilo je i onih raskošnih po veličini I šarama. Kako sam se divila tim malim stvorenjima. Letjeli su sa cvijeta na cvijet, prosto su imali svoju igru.

Nekada smo nailazili i na rojeve. Svaki ulov je završavao tako što se sredina leptira probola malom čiodom i sve sa leptirom zabadala u stiropor ploču.
Pravili su se insektarijumi za nastavu iz biologije. Svako od učenika je morao donijeti pozamašan broj insekata.
Bilo mi je strašno što su ta mala stvorenja tako završavala.
Mada je to za mene bila igra , vriska , cika oko hvatanja u mrežicu, nekad sam I sama hvatajući znala da ga zgnječim, te sam imala grižnju savjesti. Taj period je prošao.
Stasala sam.

Zov djetinjstva je bio sve tiši.Igra i hvatanje leptira je završeno.

Postadoh djevojčurak i predjoh na drugu vrstu  leptira. To se zvao osjećaj kada se zaljubiš , nešto ti se dešava u stomaku. Nekada prijatno nekada mučno. Ali svakako drugačije.Znali su ti leptiri u stomaku izmamiti I suze I osmijeh . To se zvao pubertet.
Leptiri  su u stvari bili hormoni, koji su regulisali fiziologiju u organizmu. Nisam tada mnogo o tome znala, osim jedne lekcije u osmom razredu o endokrinim žlijezdama. Vezano za njih spominjale su se I neke stvari od kojih smo se stidjeli . Ali su nam golicale maštu.

Period adolescencije je prošao u ispitivanju  leptirove faze.

Došao je period trudnoće takozvano drugo stanje. Tu su leptiri I te kako bitni.
Period materinstva i odrastanja dece. za mene tekao je nekada lako, nekada malo teže.

Ali moj sadašnji leptir me drži budnom, greje mi telo, znoji mi ruke. Moj leptir je iz stomaka prešao u vrat ispod Adamove jabučice. Nekada me guši , ne da mi da dišem i mrcvari me. Taj leptir se zove štitna žlijezda. Leptir koji se transformisao u neman. Leptirov let je sada nervoza, nemir, nelagodnost. Sam opis žlezde je leptir otvorenih krila. Ne ne žalim se,to je samo sled leptirovog leta od igre do bolesti i starosti.Naravno ima lekova, ali nikada ne mogu zamijeniti prirodnog leptira.
Put leptira je meni dao povod ovoj priči.

Jasminka Nikolić ex Brdarević, 20.02.2019