Kada se dobro osećaš , onda kažu da si „k’o u svojoj koži“
Malo ću o tetovažama, molim one koji ih imaju i vole da mi ne zamere. To je njihova lična odluka i nemam ništa protiv toga.
Sad pišem sa moje tačke gledišta.
Moda je nametnuta kategorija, nešto vremenski određeno, ukoliko nije vanvremenska klasika. Tu se zna kvalitet, kvantitet, linija kroja, boja, prikladnost kroja prema figuri statui osobe i upriličeno njenom celokupnom statusu i psihologiji.
Vezano za godine i hormonski status kao i psihološki imamo razne faze u oblačenju. Počev od jeansa , crne faze , kada se nosi sve crno ( kao da smo u dugogodišnjoj žalosti ) , ne daj Bože. Zatim faza indijskih stvari, pa ciganskih sukanja , izbledelih farmerki, zakrpama ukrašenih džempera na laktovima, sve do kostimića sa besprekornim krojem sa prikladnom košuljom dobrim cipelama i tašnom.
Stalno smo u nekim samo nama znanim fazama sviđanja garderobe.
Tako je kod nekih osoba sa kožom.
Pitam se , kako osobe koje imaju razne crteže na sebi, podnose neke tekstove, sličice itd. koje u glavi prevaziđu i prestanu da budu zaljubljenici npr. u neku muzićku grupu, prevaziđu filozofiju citata koji je ostao kao pečat na koži. Kako imena onih koje su voljeli i nakon nekog vremena zaledili u pamćenju ili čak zamrzili, podnose i da li se osećaju lepo kao u svojoj koži. Da li to postaje i psihološki problem. Jer se to jednostavno vidi. Kako i šta rade da se ratosiljaju toga ?
Ako se pitate što sam prvo pisala o modi ?
Zato što je sve stvar promene, nametnutih kriterija lepote.Ništa nije večno ni za sva vremena. Priznajem za sve treba imati debelu petlju, jer ako ti nešto zasmeta , pa makar bila i Mona Liza i ti želiš da je se otarisiš, baš se nađeš u problemu.
Još jednom naglašavam da mi nije bila namera da kritikujem, ili omalovažavam bilo koga. Samo se pitam?
Nikolić Jasminka ex Brdarević
08.06.2018.