Почео је велики божићни пост у Срба. Зимомразица је узела маха. Димњаци се пуше и доносе чулима мирис изгорелог дрвета. Мало насељено место уз реку Мораву, живи свој зимски дан. Причају, да се није десило, да пред Светог Николу грми и пада ледена киша, као данас. Поче изненада невреме. Неко електрично пражњење , као да Свети Илија Громовник има нека важна посла. То је лоше предсказање за овдашње старине деде , који прате сваки догађај везан за природу и верске празнике. Село има стари храст “ Дрво запис“. Звали су га Грм. Кад год грми, кажу да Перун муњама гађа храст. Љути се што више не верују у њега, него у Христа. Зборови су се одржавали око храста, као и све остале заветине. Ово село својевремено није могло да сачува ни једну богомољу , а да је Турци не сруше. Тако су одустали , од градње. Сељани су одлучили на збору , баш ту код Грма , да им овај стари храст остане њихова природна богомоља. Грм је постао њихово светилиште. Морали су га чувати од свих недаћа. Баш данас, је гром ударио директно у храст. Почело је да гори светилиште. Кажу да се то Перун наљутио и да шаље зле муње да заплаши народ. Некада су Словенски народи веровали у Перуна и молили му се испод храста. Доласком Хришћанства Перунову улогу замењује Свети Илија. Скупише се сељани , заплашени, не знају шта да раде. По предању, ватра не сме да се гаси. Те ватре су свете. Могле би изазвати бога Перуна на јед. Храст Грм је стар 250 година. Памти све недаће овдашњег народа и своје личне. Старина је живо биће, уз то још и Христова црква. Ватра је почела да се повија око дрвета, као змија. Пење се црвена и ужарена , сва у успону, спремна на борбу до уништења. Света заветина се бори, њишу се гране и пуцају, заобилазе ватру ,која као ала насрче. Сељани вичу, запомажу за храстом Грмом. Он је средиште догађања њихових живота. Њихово огњиште , духовно и магијско биће. Божанства судбине или Суђаје су играјући око храста, одређивале судбину детета , треће ноћи по рођењу.Тако се знала судбина сваког рођеног детета. Неке прибране жене , заогрнуте у вунене мараме, прионуле су на молитву,заробивши прсте бројаницом. Молећи Бога за спас .Да се угаси ватра и светиња сачува. Господе помилуј! Амин! Сви су већ у паници да не изгори заветни храст Грм, јер у супротном ,село чекају велике невоље. Приповеда се да је Јеремија , био сарадник непријатељски. Издао је јатаке. После тог случаја су се дешавали немили догађаји, а све приписујући Јеремији. Људи га се овде нерадо сећају, јер само слути на зло. Ватра се толико распламсала, да је из даљине изгледало као да је у село дошла аждаја, да га прождре и спали и у згариште претвори. Женски гласови су тражили помоћ са небеса. Пијани Марко је псовао Бога и све на свету, док су га деца и жена смиривали и говорили му да је “несрећа пијана” . Ватра је полако напуштала храст Грм. Није ово старцу Грму прва борба. Било је ватри које су га покушале уништити. Ветрова који су му хтели поломити гране. А било је и непријатеља који су га желели уништити, па нису успели. Један Турчин је настрадао у покушају да уништи храст. Пала је велика грана на њега и убила га. Од тада сви се клоне Грма. Поштују га сви пролазници без обзира на веру. Наклон добије од пролазника. И покоја молитва за здравље се чује. А виде се и млади који долазе хаватајући се за руке , правећи затворени круг око магијског дрвета. Мештани приповедају да је заветни дух у храсту грму. Зато служи као молитвени олтар и место за радовање , плакање и узношење молитви. Дешавало се да служи и као олтар младенцима. Окићен као Младенац. Грм памти и добре и зле, како године тако и људе. А и природа је Он. Природни закони су неприкосновени. Сједињени са људима чине једну целину. Недавно је храст почео “плакати” на месту где је кора глатка. Појавио се лик Пречисте Богородице.Многи су долазили да виде чудо. У село су почели долазити верници, радозналци као и путници намерници. Изградило се место и постало идолопоклоничко. Добило своје лепе контуре етно- места. У близини храста је пронађен бушењем на великој дубини, извор воде ,која лечи ретке кожне болести. Те стога долазе и болесници по воду , трагајући за здрављем. Грм је опстао као вечно огњиште и светилиште. Иако је у близини никао велики храм направљен заједничким улагањем становништва,Грм је остао врховни господар места . Жива прича у коју сви верују.
Јасминка Николић ех Брдаревић
На Божић 2022.