Mnogi bi želeli
pesnici biti.
Na rimama
slavu graditi.
Nije za svakog rima
Nekada je duša tesna
nekada se srce nećka
pa mu pesma dođe
ko kamena stećka.
Jasminka Nikolić ex Brdarević , 2018.
Аутор: Jasminka Nikolić
Jesenja jakna
Brzo pada tama
Kada jesen
lišće otresa sa grana.
Kada plodovi sa grana
na drškama vise
a mnogi su ispod
stabala spremni za
rakiju peći.
Mirisna ugoda
tjera me obući jaknu.
Malo topline
ne mari
sve je prijatnije.
Sjetim se tako
tih davnih jeseni
imala sam jednu omiljenu jaknu.
Neka smedja boja
kao i godišnje doba
boja zemlje.
Kad prođu ljetnje vrućine
jedva sam čekala
ta hladnija jutra i večeri.
Oblačila sam tu jaknu
proštepanu na romboide
sa rajfešlusom do brade
ušuškavala bi se u nju
grijala i voljela jesen.
Nosila sam je dugo godina
naprosto taj osjećaj
te prisnosti sa zrelom jeseni
sa toplinom jakne
sa mirisom vozova
sa jezom prolaska
ispod podvožnjaka
moje četvrti.
Sve se to skupljalo
nećete vjerovati
baš nekako u džepovima
te jakne
u toplini njene kragne.
U drikerima uspomena
u oparanoj postavi
u kojoj sam nalazila
u dnu rubova ceduljice
nekih pjesama.
I već izanđala stara
ne htjedoh je baciti
čuvala sam je
tek da me podsjeti
na divne trenutke
tih osjećaja toplote, miline
i sjete.
Gdje je završila
vjerujte, ne znam.
Ali evo spominjem taj komad odjeće
koji sam nosila kao orden jeseni.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Peti element
Te kobne godine 2020.
neka je bolest bila besna
i naša koža ponekad tesna.
Mnogo se svega ispreplitalo
ali meni se klupko
lepo odmotalo.
Sve se nekako namestilo
i okolnosti i muke
radosti nisu falile.
Pomoć mog potomka
bila je ključna
kada dođoh do životnog ključa.
Kad najzad platih
za sve greške
iza mene godine ostaše teške.
Radost moja
granica nema
kućica se za zimu sprema.
Šta vam još mogu reči
moji snovi postaju java
Jasna će opet postati baka.
Pade tegoba
kao vreća
postaše snažna moja pleća.
Ogolih prevare
to mnogo znači
život je lep bez ružnih laži.
Kako je divan ovaj svet
kad spoznah peti element.
Jasminka Nikolić ex Brdarević 09.09. 2020.
Žito
Poleglo žito
nabreklo zrnevlje
rukave zasukao seljak
godina rodna.
Žanje se plod truda i rada
traje i traje
al’ donosi rod.
Od toga žive
porodi mnogi
od toga se posle
mnogo toga rodi.
Nije lak posao
sa zemljom radit’.
Ona se daje
al ‘ zna i jalova biti.
Do brašna je teško doći
mada mi olako sve shvatamo
ali kad ti prosjak ruku pruži
i kaže daj za ‘leba koju banku !
Mi bahati bacamo hleb,
a bilo je godina
kada je hleb na pijedestal stavljan
kao blago gledan.
Bože oprosti nam
daruj nam snagu
da mjeru imamo
da opet ne dočekamo glad.
Jasminka Nikolić ex Brdarević, 29.06.2019.
Suština života
Zvuk kiše u oluku,
na dlanu,na kosi kišne kapi,
dodir koji nebo šalje.
Znak da misli na nas
da nam život daje.
Tu je za sve nas.
Nebo nas slavi
poruku šalje
strpljivo čeka zahvalnost.
Kiša je reč
melodija života
sve bitno,a ne samo voda.
Suština života
priča o početku i kraju
nastajanju i nestajanju.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Mesec
Jeste li primetili prevlast meseca
u odnosu na sunce u pesmama.
Ili se rimuje
ili tišina noći maštu raspiruje.
Biće da je zbog ljubavi
Jer ona noću radi
Mada se mesec i sunce sastaju
na izlasku kao i na zalasku
i nikada se ne poklope
čak ni u u zagrljaju.
Mesec je i hladan i mračan
A opet romantičan.
Baš ta tajanstvenost daje mu čari.
Pa stiže takav da iznedri
stihove koji oplakuju razne ljubavi
I maloga Princa
I razne uspavanke
I usnuli grad
I devojčicu sa šibicama.
I uvek ono što manje svetli
budi u nama radosti veće.
Neka nam i sunca
Ipak Zemlja se okreće !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Fetus je živ !
Buđenje iz narkoze u bolesničkoj postelji liči na isterivanje đavola. Muka, znoj osećaj krivice i beznađa. Suze, koje se slivaju u reku sudbine. Pitanje se pred njom postavlja da li je završila sa ulogom majke za sva vremena ?
Ulazi doktor i kaže joj, da je jedva obavio abortus.
„Jako ste bili nemirni , iako smo u opštoj anesteziji obavili sve.“
„O kakav zlikovac “ sada žena dok priča, razmišlja o njemu !
Pa nije postojao ni jedan razgovor koji bi ženi dao vremena da se predomisli.
Lekarska etika nije podrazumevala tu vrstu dijaloga.
Podsvest je kod mlade žene , ipak proradila. I pored anestezije ona se borila protiv čedomorstva u svojoj utrobi. Noge su joj odskakivale od kreveta od siline borbe u njoj. Đavo je završavao svoju pobedu i stavljao tačku na gnusni čin.
Sada kada mi sagovornica priča o tome, vidim u njoj duboko kajanje i veliku neodgovornost prema plodu koji je nosila, kao i prema sopstvenom zdravlju.
Sedamdesetih godina prošlog veka, gledanje iz ugla lekara, ovaj zahvat je imao svoje teorije . Žena je znala za teoriju,koja je govorila da plod nije živ do dva i po meseca i da se trudnoća u tom periodu ne smatra ubistvom , nego kontrolisanim rađanjem. Bez ikakve odgovornosti da se rizik od ponovne trudnoće dovodi pod znak pitanja.
Zasto pričam o ovoj nesrećnici ?
Zato što se sredstvima protiv kontrole rađanja može sprečiti nastanak trudnoće, bez ubijanja fetusa.
Zato što žena zbog zahvata ovakve vrste može steći sterilitet.
Zato što nikada ne znamo kada ćemo doživeti katarzu i biti očajni zbog pređašnjih grehova.
Zato što je život nasvetija tajna i ljudsko biće , ne sme nikada da završi kao nepotrebno .
Ova nesretnica je bila uplašena od života, od prihvatanja materinstva i velike greške tadašnjeg stava lekara „da prekid trudnoće u od dva i po meseca nije ubistvo “ !
Sada sa svojim svesnim pokajenjem za svesno umrla čeda u utrobi majke , traži od Gospoda da joj oprosti greh.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Dobar dan!
Jutarnji raspored je u toku. Sa šoljicom prve kafe ulazim u nova obaveštenja koja su nebitna za moj početak dana, možda samo pothranjuju radoznalost. Pored svih digitalnih sprava i komunikacija, nemoćni smo bez žive komunikacije sa ljudima.
Dnevno imamo komunikaciju da kažem sa „svojim“ ljudima. Kupovina se uglavnom obavlja u poznatim radnjama. Prodavačice i kasirke su uglavnom poznata lica. Ako idemo kod krojačice, to je uglavnom naša krojačica koja zna šta mi hoćemo. Koliko volimo da nam se stesni suknja, skrate pantalone itd. Kad nam cipela propušta idemo kod svog obućara, koji nalazi termin da nam što pre zakrpi cipele Kad se doterujemo idemo kod svoje frizerke, manikirke, pedikirke.One znaju naš stil, model frizure, boju laka, dužinu noktiju.Kad smo bolesni imamo svoje doktore.Već kad se pojavimo na vratima imaju za nas pokret u vidu pitanja „šta ti je sad?“ Kad nas boli zub imamo svog zubara koji nas uvek opominje“ što si ovoliko čekala?“ I da ne nabrajam. Tako stvaramo lanac svojih ljudi. Bliskih, ne kao rod, ali bez njih sve je teže. Krug ljudi koji nam omogućuje lakše funkcionisanje. Hteli mi to priznati ili ne. To je problem kada čovek menja sredinu.
Tamo nema te saradnje barem ne za neko vreme. Treba se ponovo uklapati i stvarati svoje ljude. Ta svakodnevna komunikacija je značajan deo naših ukupnih odnosa i funkcionisanja. Čak i pozdravljanje u liftu, na ulici, u banci.To sve čini naš život lakšim, lagodnijm. Razmišljam o stvarima koje se nama čine nevažne. Ali svi nabrojani i nenabrojani odnosi gde smo primljeni kao poznati i uvaženi, jer to je ta vrsta prisnosti koju nam komunikacija omogućava i čini nas sigurnijim.
Ništa bez žive reči, toplog pozdrava, otpozdrava i pitanja kako si, šta ima novo?
Makar to zvučalo kao mantra!
Jesminka Nikolić ex Brdarević
Bliskost
Dok noć i dan se prikradaju
u trenu rastaju,
nikada se ne dodirnu
jer to je zakon prirode.
Neprimjetno traje
taj neumitni put.
prelaze jedno u drugo
mijenjajući put.
Mi iz daljine mislimo
da bliskost je tu
u zenitu
ali oni se baš tu
neprimjetno razdvajaju.
Tako se stapaju
u našim vizijama
ali u suštini
svako ima svoj put .
Svako boju ima
svako toplotu
I hladnoću ima.
I izmedju njih
samo promijena slijed.
Iz dana u noć
iz noći u dan.
tako su nježni
u razmijeni vremena
Da svako poželi
baš takav odnos
nezavisan a sjenkom
dodira nježan
stalan i nepogrešiv.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
20/12/2019
Dosadna pesma
Dobo jutro, reče sat.
Zar je ovo dan ?
Siv , sumoran
sav umoran i dosadan.
Izeš dan !
Kakav ružan i rugoban
namršten i kišovit.
Sa kafom je još gori.
Ona dođe da razbori
tek se onda rastužiš
i potutuljiš.
Svega ima u toj zbrci
uglavnom se loše vrti.
To zbog dana nije čudo
al’ u glavi sve je crno.
Čekam neke bolje dane
čekam neke tople noći
kad zrikavci pesmu zriču
i vetrovi milom mire.
Onda mis’o tera zloće
i ne da im da se stope
sa crnilom naše duše.
Nego leptir zatreperi
i vesele boje cvetne
donesu nam misli svetle.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
25.05.2019.