Tatjana Karabasev-akvareli dusom slikani
Pred prestolom tvorca
stojim i molim
zdravlje sreću, radost
život i naš dom.
Želim samo malo.
Dom s blagoslovom
koji prima porod
u odaje bele
mirisne i sjajne.
Zar sam raskalašna
što skromnost je mana
Bože nemam
kome da se ispovedim.
Kada tražim nešto
nikada ne znaju
da to vapaj moj
iz mene govori.
Strpljenjem ću čekati
da se desi čudo
I da i mi nekad
postanemo dom.
Za dočekat i ispratit
sve što nama dođe
da s ljubavlju prinesemo
i gostoprimstvom uveličamo.
Kada će to biti
neka bude volja Tvoja
uzdam se u Tebe
jer reči nemam
da pokrenem
«Nepokretne.»
Hvala Ti unapred
ako dopre molba
do onih što ne čuju
do onih što neće.
Čekaću pa makar
i uzalud bilo.
U tom svetu jadnom
što sve mu je preče
od porodične sreće.
Jasminka Nikolić ex Brdarević