Љубав, вера и нада

монахиња Ефимија

Служба у манастиру је у току, архимандрит узноси молитве . За певницом стоје монахиње и једна искушеница. Она је скрушеног изгледа, бледа , очи као у срне. Велике и опрезне. Као да се опире од световног живота. Који је узрок њеног доласка у овај начин живота само она зна.

Лепо поје.Чита и молитве на црквено- словенском. За разлику од монахиња она обраћа пажњу на народ у цркви али дискретно. Међу верницима испред олтара има доста мајки са децом . 
Поглед се искушеници задржа, на мајци са дететом у наручју.
Ја на трен помислих , пошто је јако млада, зар није могла прво покушати имати породицу и децу, или је божији призив толико јак , да је божија воља јача од мајчинске љубави ? 
Можда и њој то сад пролази кроз главу.Мени се учини мало сете у њеном погледу, али после она скрену поглед и више не погледа у том правцу. Њено појање се чуло баш лепо, онако божански, ни јаче ни слабије од осталих монахиња, али некако лепше , продорније и надахнутије. 
Пред крај службе, она иђаше од иконе до иконе и целиваше их са пуно љубави и вере поклони се Светом Стефану поклонивши се на леву и десну страну присутнима. После оде на дневне задатке тј. послушања.

Мајка с дететом у наручју прекрсти себе и дете, одлазећи сретна што је део дана посветила молитви за бољитак породице. Дете се мешкољи и говори ма-ма, та-та. Световни живот се наставља.

И једна и друга су у заједници али разлика је ко коме служи. Али и послушање и оданост  заједници је у оба случаја потребна . Велика љубав, вера и нада.

Манастир Липовац , 03.03.2018.

Јасминка Николић ех Брдаревић