O baš vam hvala.
Moje vreme počinje sada.
Kako ste gospodine savršeni?
Kako su vam veverice, papige i ostala voljena bića a da nisu ljudi.
Samo da vam kažem da sam se pretvorila u svilenu bubu.
Sad slobodno možete misliti na mene.
Sada ću da živim na vašem dudu.
Biću mirna, tiha i prisutna.
Malo ću jesti lišće.
Ono i onako otpada, pa ga morate čistiti.
Moje drugo ja, je ovde u realnom svetu.
Živi, piše i diše.
Srce mi kuca, jer bez toga nema života.
Stavite svoju šaku na levu stranu.
O, da. Kuca i vaše!
Niste znali?
Jasminka Nikolić
Aleksinac, 2015.