Nedeljom ujutro se ustaje leno , bez trke za posao , vrtić ili školu. Sve polako, bez jeda. Doručak se priprema malo drugačije nego radnim danom. Ručak je već obimniji zahvat ako ćeš po onoj, al’ se nekad dobro jelo . Baš takav ručak sam najviše volela.
Supa sa kuvanom šargarepom, peršunom,celerom. Rindflajš ili ti juneće kuvano meso. Sos beli, začinjen belim lukom, ili crveni sos od paradajza iz flaše, kuvanog od letos. Posle toga ide fašir tj. pohovano meso ,uglavnom pileće od domaćeg pileta, i paprikaš sa mnogo mesa, začinjen dobro, a najviše crvenom paprikom. Navikli na boju crvene paprike i na taj ukus, ne vole jelo bez nje. Deluje im pomalo anemično,tako da je paprika začin broj jedan
Štrudla s makom ili orasima je neizostavni nedeljni kolač. Ja sam volela više s makom. Štrudla je bila meka kao duša. Baš smo se njom sladili i posle obilnog ručka,
Sve ovo može i sada ukoliko vam nisu navike izmjenjene,poneka hrana na crnoj listi zbog bolesti itd. Uglavnom se razlozi nalaze u nemanju vremena, nemanju finansija, u stvari nemanju volje i dobrog raspoloženja da se sat vremena u nedelji odvoji za nedeljni ručak. Bravo za sve one koji imaju vremena. Satnica je utanačena, jedan sat popodne to je bilo vreme za sedanje za postavljen sto. Baš smo se radovali, ne zbog gladi, nego zbog zajedničarenja za stolom. Domaćicu smo uvek hvalili. Au, ovo je baš ukusno. Pa svaki put se priča kako se pravi, gde su kupljene namirnice, kod kojeg mesara, kod koje žene na pijaci i tako krug priča o nabavljanju i spravljanju hrane.Deca se u međuvremenu koškaju te ih smiruju.
Posle zavšenog ručka, hvale decu kako su dobra i sve su pojela. Odrasli su posle pili kafu i razgovarali dugo.
Ako smo imali goste na ručku, posle smo ih pozdravljali, izvinjavali im se, uz neizbežno,nemojte šta zameriti.
Zalazak sunca na Palićkom jezeru, autor: Godnič Bakoš Žanet
Proces starenja je poput zalaska sunca. Neminovan je i treba ga učiniti što ugodnijim za življenje . Kao što mnogi vole slikanje baš u suton zbog efekta izvora života , tako i mi vremešni trebamo biti svesni lepote godina , iskustva i trajanja. Nemojmo se naprezati da pomerimo sunce i zaustavimo zalazak. To je nemoguće. Treba samo prihvatiti da polako zalazimo , još uvek svetlimo ali sve manje i manje.Tihi odlazak u noć je privilegija i dešava se srećnicima.To je mesto gde više nema vremena. Ali sad nećemo o tome. Hoću da kažem da treba uživati u svakom dobu i biti ga duboko svestan. Polagani zalazak bez erupcija na suncu je blagougodan i treba mu se prepustiti.
