Devedesetih godina prošloga veka nastaju buvljaci. To su „pijace“ svega i svačega na velikim površinama negde u gradu ,negde izvan grada.
Tu se prodaju nove stvari, stare stvari, umetnine raznih vrsta, kompjuteri, telefoni, knjige igračke , roba široke potrošnje. Ljudi redovno idu na buvljak, uglavnom subotom. Neka vrsta “ hodočašća“ za sve ono što ne možeš naći u prodaji.
Vrlo velika šarenolikost robe kao i prodavaca. Interesantni profili ljudi i prodavaca i kupaca. Roba od igle do „lokomotive“ , to se tako kaže . Nema “ ptičijeg mleka“ ali ako poručite i to će stići. Cenkanje, svađanje, psovanje neće vam izbeći ako se vladate omalovažavajuće prema prodavčevoj robi. Cene oni to brale ! Nemoj se šaliti ispod svake cene da tražiš tu robu.
Stigla je ona razno-raznim putevima. Što kupljena bud-zašto, što pokradena što izvučena iz ormana penzionera sa niskim primanjima. Kažem vam svašta “ k’o na vašaru“. Kada se kupi dobra stvar za male pare, to je onda kao dobar ulov. Raduješ se, i prosto sa nevericom se zahvaljuješ Bogu što je to baš za tebe sačuvano.
Ima tu dugogodišnjih poznanstava između kupaca i prodavaca. Te se ljudi pozdravljaju, pitaju za zdravlje itd. Kad se obavi kupovina ide se na „klopu“.
Roštilji napravljeni od starih bojlera, presečenih po dužini pa se dobije poluvaljak preko kojeg se stavi rešetka. Taj donji deo je ložište. Uglavnom se kupuju pljeskavice obične ili u skrami, pileći batkovi uz prilog raznih salata. Sve je to izvrsno spremljeno. Ako nisi jeo na buvljaku , kao da nisi ni bio tamo.
Samo da subotom ne pada kiša, onda je buvljak slab ! Neka vas vreme posluži i da dobro pazarite !
Jasminka Nikolić ex Brdarević