Miomirisno jutro, obojeno žutom svetlošću, dok zeleni travnati tepih upija toplotu sunčevih zraka a kroz uske prozore bogomolje dopire glas molitve i odgovor.
Amin!
Nedeljni doručak je u toku. Domaćice već smišljaju šta će za ručak.
Dok se priroda budi nepogrešivo, neko se bori sa životom i poslednji minuti protiču i životni sok ističe. Ko se spremao za rajska naselja odlazi sretan očekujući bolji svet. Drugi su očajni i grčevito se hvataju za poslednje životne trenutke i ubeđeni su da nestaju zauvek.Ipak i jedni i drugi ostaju u sećanju, pominju se u mislima.
Život ide dalje. On je skup dnevnih aktivnosti ličnih kreacija, redovnih procesa. Kad nisi u dnevnoj kreaciji uređen pravilima, koje ti okolnosti i status nameću, moraš da se pobrineš da uskladiš to vreme potrebama svoga bića i okoline.
Probiram po ormanu i izbacujem zimske stvari, praveći mesto laganoj odeći. Iako se i ona svela na par stvari koje nosim po navici, srasle sa mnom i ne odvojive. Obojiću malo asesoar u proleće, valja se.
Pisaću današnju inspiraciju uz šoljicu kafe, moje svakodnevno piće. Znate, kafa je uvek dobro došla kao prijateljica koja je uvek tu za vas. Umesto da joj se zahvalim na društvu, ponekad je zapostavim ne dajući joj značaj, a baš je značajna. Onda popijem još jednu, jer bez zahvalnosti nemam osećaj da mi je dala inicijalnu energiju. Hvala joj na tome!
Pogled kroz prozor mi govori da su ljudi u na distanci, čak su im i pogledi bez sjaja u očima i bez životne radosti.Tek prođu poneka deca sa roditeljima i protrče uz glasne povike i ciku. Radost ipak nadjača sve, i deca nam govore da nije ništa stalo, da rastu, jačaju i žive. Trče u susret drugoj deci i raduju se. Životna snaga se ne zaustavlja. Ona nema rok trajanja. Podržimo je svojim radosnim blagodarenjem novog dana.
Volim vas i neka vas radost pokreće!
Jasminka Nikolić ex Brdarević
