Pustinjski pesak tabani goli
tragovi stopala u pesku se nižu.
Bol od topline peska
rana ranu sustižu.
Put tražim godinama
zrna su čudo
ogromne pustinje začarane.
Na milijardi zrna
putevi koje sam praviš
brišu jedan drugog.
Već sledeća stopa prethodnu zatrpa.
Na zalasku vičeš vode!
Znaš da ti to život daje
crvena lopta k’o neman
pada u peščanu dinu.
Ti tražeći put
vidiš fatamorganu
put je negde u beskraju
gde vreme stane.
Jasminka Nikolić ex Brdarević