Krštenje u Manasiji
Mati Anastazija je živela u Manasiji već jednu deceniju .Postala je vrlo uticajna među monahinjama u ovom ženskom manastiru.
Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji je bila istoričarka umetnosti.
Živela je sa suprugom koji je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos poznatog muzeja u Parizu.
Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je.
U to vreme je imala devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj.
Prelepa plavooka devojčica, nežna , sa zlatnim uvojcima , jako lepo čuvana od brižne majke i vrlo brižnog oca.
Sretna porodica se brzo suočila sa nepravdom zlog sveta.
Žaneta je osuđena nepravedno za pljačku. Tom prilikom je zbog ogromnog stresa, preko noći osedela. Samo su joj velike plave oči ukrašavale umorno i skrhano lice. Nepravda je učinjena i morala je u zatvor.
Za suprugu “ biznismena” se spremalo radno mesto. Ovo je bio način da se strankinja skloni i obezbedi dobro plaćen posao. „Biznismen” je bio poznat kao preprodavac umetničkih dela. Umešan je direktno u pljačku.
Sliku je prodao nepoznatom kupcu za veliki novac . Potplatio je sudstvo i ostvario je cilj. Njegova supruga je dobila posao. Sve se zataškalo.
Samo je Žaneta ostala u zatvoru, čekajući povremeno posetu svoga muža.
Mario je sve više izostajao sa posetama. Počeo je verovati glasinama , da je njegova supruga ipak kriva.
Da bi svoj ambasadorski ugled sačuvao, podneo je tužbu za razvod. Žaneta je dobila poziv za raspravu. Nije mogla da veruje.
Nakon pretresa slučaja ,razvod je okončan.Ocu je pripala kćer , kao staratelju.
Na kraju je Žaneti rekao, da odlazi iz Francuske u drugu zemlju da službuje i vodi Petru. Naglasio je , da ih više nikada ne traži.
“ Osramotila ih je , za ceo život. Njemu ne treba lopov , a ni devojčici takva majk
To su bile njegove poslednje reči i nepravedan zaključak.
Žaneti nije ništa drugo preostalo nego da u zatvoru bude poslušna i da se moli Bogu da bi izdržala ovaj teret . Na svim radnim zadacima se pokazala kao veoma marljiva. Dozvolili su joj da čita svetovne knjige.
Morala je da odleži deset godina u zatvoru.
U međuvremenu se opet desila pljačka i isti onaj „biznismen” je sada priveden pravdi. Priznao je tada da je izvršio i prethodnu pljačku.
Ispostavilo se da je Žaneta bila nedužna.
Pošto je sve ove godine posvetila Bogu i molitvi, po izlasku iz zatvora je poželela da se vrati u domovinu i ode u manastir.
Njeno majčinstvo je uništeno. Suprug je napravio ogromnu neoprostivu grešku. Povratka nije bilo.
Žaneta je dobila veliku odštetu, za nepravedno služenje kazne, kao nedužne osobe.
U domovini je imala još par prijatelja koji su joj verovali. Bodrili je sve vreme i nudili joj pomoć.
Odlučila je otići u manastir i zamonašiti se. Tako se našla u manastiru Manasiji nakon dugogodišnjeg zatvora.
Tamo je bila iskušenica nekoliko godina.
Potom je crkvenim obredom postala monahinja.Bila je izuzetno poštovana i cenjena.
Njeno znanje joj nisu mogli oduzeti. Na diplomskom ispitu po završetku studija, je imala temu “Srednjovekovno fresko slikarstvo manastira Manasija”.
Istorija ovog utvrđenja, je ostavila veliki utisak na nju još tada. Zato se i odlučila doći baš tu.
Ovde živi kao mati Anastazija.Ima svoje dnevne dužnosti. Redovne molitve. Slika ikone, drži crkveni hor.Veoma je zauzeta i predana crkvi.
Kada dođu duhovni dani Manasije , dolaze ugledna svetovna lica i književnici , kao i verni narod.
Ove godine su se prijavile mnoge porodice iz inostranstva za krštenje dece baš ovde.
U posetu dolazi patrijarh koji će držati službu i krstiti decu iz rasejanja.
Petra , kćer Žanete, sada matere Anastazije ,je odrasla u Italiji. Prošle godine je postala majka devojčice
Ana-Marije. Poželela je doći u Srbiju, zemlju svojih roditelja i tu krstiti svoju kćer. Od oca je čula priču da je majka poginula u saobraćajnoj nesreći. Živela je u tom ubeđenju.
Njen muž i ona su uplatili turističku turu obilaska manastira i spomeničkog nasleđa Srbije. U taj aranžman je bila planirana i poseta manastiru Manasiji . U okviru toga krštenje dece.
Svu organizaciju vodila je turistička agencija u saradnji sa majkom Anastazijom kao najuticajnijom u manastiru Manasiji.
Na duhovne dane su došle sve zvanice. Manastir je bio sav u cveću. Uređen vrednim rukama monahinja. Vazduh je bio miomirisan od raznih lekovitih trava koje su tu sađene.
Crkva Svete Trojice je bila pripremljena za doček dece i roditelja .
Patrijarh je stigao i krenula su krštenja.
Mati Anastazija je kao domaćica manastira ,bila učesnica pri samom činu krštenja.
Nekoliko krštenja je već prošlo, a potom je prozvana majka Petra iz Italije sa suprugom i kćerkom
Ana-Marijom.
Mati Anastazija se našla u čudu. Pogledala je malu porodicu. Prepoznala svoju kćer koju nije godinama videla. U njoj je videla sebe sa 25 godina. Nije mogla da veruje. Molila je sve svece da ne oda samu sebe. Oprostila je svima nepravdu koja joj je učinjena.
Ona odavno živi drugi život i ne želi dodir sa spoljašnjim svetom.Već je izvežbana kroz molitve da bude mirna u ovakvim situacijama. Mada je ovo izazvalo ogroman nemir u njoj.
Petra je bila radosna što je došla u roditeljski zavičaj. Pričala je , oduševljavala se, spominjala Žanetu ,svoju majku, koju je poslednji put videla sa godinu i po , tako da nije mogla da je prepozna. Toliko je sada imala mala Ana-Marija.
Mati Anastazija je stegla srce i zaklela se pred Bogom da neće odati tajnu.Ovaj obred je za nju bio mnogo veće iskušenje nego sav život do tada.
Iznenada, po završetku krštenja devojčica potrča u susret Anastaziji. Ona je uhvati da ne padne i uze je u naručje. Pa ovo je moja unuka, reče u sebi. Bila je sretna, ali znala je , da je to ogromno iskušenje za nju.
Velike plave oči, nasledila je od svoje bake, Devojčica je mnogo ličila na svoju majku u tom periodu.
Vratio joj se čitav životni film unazad. Suza teška i bolna joj krenu niz lice. Ona je obrisa neprimetno, moleći Boga da joj u ovim trenucima da pribranost. Samo nebesa znaju kako je ovo preživela.
Nosila je devojčicu uznemirena kao nikada do tada. Uzela je podatke roditelja i devojčice. Rekla je da će im poslati krštenicu na kućnu adresu kada sve formalnosti oko papirologije završi. Oni su otišli.
Na odlasku je mala devojčica mahala Anastaziji , slala poljupce i nestala.
Kao ađeli koji se ponekad javljaju da nam kažu radosnu vest.
Tu noć je mati Anastazija jedva preživela od uzbuđenja. Tada se setila da ima novac u banci koji je dobila kao odštetu. Prepisala je veliku svotu novca Ana-Mariji, svojoj unuci. Kada su roditelji dobili krštenicu imali su šta videti. Poklon u novcu koji je poslat kao hartija od vrednosti, bio je namenjen njihovoj kćeri.
U potpisu je stajalo TVOJA BAKA.
Nastaviće se …
Autor: Jasminka Nikolić ex Brdarević
