Jutrom obasjanim suncem radim nešto u dvorištu i pokušavam da um kanališem u pravcu prirode ,to jest da ignorišem buku koja dopire sa ulice.
Prepoznah čavrljanje čvoraka na drvetu koje je u blizini.
Leska neka raširila grane a uz nju se privila vinova loza koju nisu usmeravali ,nego pustili da se prirodno pripije uz drvo koje joj je najbliže.
Intenzitet ptičjeg žagora mi govori da tu ima izobilje grožđa. Da su se skupile ptice na gozbu i da uživaju. Nisu zvuci koji dopiru do mene stalno isti.Rekla bih da tu ima i prepirki ptičijih, ali ima i zvižduka povremenih. S vremenom poleti pokoji čvorak ustremljen na plod i opet nastane žagor ptičiji. Povremeno utihne i tada čujem zvuk sa ulice prodoran i neprijatan.
Priroda ipak opstaje , prepoznajem njen zov uprkos svim njenim protivnicima i uništiteljima.
Slušajte i prepoznajte blagodati prirode.
Jasminka Nikolić ex Brdarević