Nedelja uz vojvodjanski ručak

Stanišić, autor: Sava Stojkov

Nedeljom ujutro se ustaje leno , bez trke za posao , vrtić ili školu. Sve polako, bez jeda. Doručak se priprema malo drugačije nego radnim danom. Ručak  je već obimniji zahvat ako  ćeš po onoj, al’ se nekad dobro jelo . Baš takav ručak sam najviše volela.

Supa sa kuvanom šargarepom, peršunom,celerom. Rindflajš ili ti juneće  kuvano meso. Sos beli, začinjen belim lukom, ili crveni sos od paradajza iz flaše, kuvanog od letos. Posle toga ide fašir tj. pohovano meso ,uglavnom pileće od domaćeg pileta, i  paprikaš sa mnogo mesa, začinjen dobro, a najviše crvenom paprikom. Navikli na boju crvene paprike i na taj ukus, ne vole jelo bez nje. Deluje im pomalo anemično,tako da je paprika začin broj jedan

Štrudla s makom ili orasima je neizostavni nedeljni kolač. Ja sam volela više s makom. Štrudla je bila meka kao duša. Baš smo se njom sladili i posle obilnog ručka, 

Sve ovo može i sada ukoliko vam nisu navike izmjenjene,poneka  hrana na crnoj listi zbog bolesti itd. Uglavnom se razlozi nalaze u nemanju vremena, nemanju finansija, u stvari nemanju volje i dobrog raspoloženja da se sat vremena u nedelji odvoji za nedeljni ručak. Bravo za sve one koji imaju vremena. Satnica je utanačena, jedan sat popodne  to je bilo vreme za sedanje za postavljen sto. Baš smo se radovali, ne zbog gladi, nego zbog zajedničarenja za stolom. Domaćicu smo uvek hvalili. Au, ovo je baš ukusno. Pa svaki put  se priča kako se pravi, gde su kupljene namirnice, kod kojeg mesara, kod koje žene na pijaci i tako krug priča o nabavljanju i spravljanju hrane.Deca se u međuvremenu koškaju te ih smiruju.

Posle zavšenog ručka, hvale decu kako su dobra i sve su pojela. Odrasli su posle pili kafu i razgovarali dugo.

Ako smo imali goste na ručku, posle smo ih pozdravljali, izvinjavali im se, uz neizbežno,nemojte šta zameriti.

Jasminka Nikolić ex Brdarević