Bila su to divna vremena!
Da bila su to vremena kada se zapošljavalo, dobijali stanovi i išlo na more, besplatno školovalo i svašta nešto!
Ono što nije bilo dobro , mi djeca nismo znali. Ali znam da se prodavala kafa i na 50 grama Delamaris. Da se na more išlo u radnička odmarališta i nosila se butan boca, kuvalo se na plaži. Jeli smo kriške hljeba namazane marmeladom od šipka. Kupali se dok nam usta ne poplave i ne izađu groznice na ustima. Do mora smo dolazili vozom do Ploča a onda autobusom za 45 putnika u koji se zgura najmanje 60 ljudi, do Makarske. I tako to, sve je bilo divno. Javljali smo se s mora tako što smo po dva sata stajali u redu ispred telefonskih govornica i „kuvali“ se od toplote.
Da li bi sad naši mladi ljudi rekli da je to bilo vrijeme iz snova? Pitam se? Izlasci do pola deset i kapak. U gimnaziju pješke iz Dragodola do Gimnazije. Najmanje pola sata pješke mi je trebalo. Studiralo se tako što su se nalazili baš jeftini stanovi ako fakultet nije u sopstvenom gradu.
Neki su čak i po garažama stanovali i grijali se na naftarice, jeli supe iz kesica danima. Ja sam s roditeljima stanovala u jednosobnom stanu i nikada nisam imala svoju sobu. Vrata od sobe koja vode na balkon sam zatvoraila i u tom dovratku napravila sebi kutak za učenje. Sve je bilo divno!
Zadnjih dana u mjesecu smo jeli poparu, jer smo čekali platu. Nije bilo čekova i kartica. Baš je bilo divno!
A danas? Sve fali!
Pa fali, malo skromnosti, malo radosti, malo ljubavi, malo života!
Jasminka Nikolić ex Brdarević
