Altruizam

Altruističko ponašanje je prosocijalno ponašanje koje se definiše kao voljno, koje ima pozitivne posledice za druge. To je naklonost i ponašanje kojem je cilj pomaganje drugome i u kojem se ne očekuje neka vrsta nagrade od drugih. To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao nesebično jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa.
Altruistički postupci su svesni i sadrže namjeru da se nekome pomogne i zahtevaju određeno odricanje. Prema ovome određenju, altruističko ponašanje je jedna posebna vrsta prosocijalnog ponašanja. Altruizam je suprotnost sebičnosti, odnosno egoizmu. Altruizam je želja da se pomogne drugoj osobi, čak i ako to podrazumeva gubitak za osobu koja pomaže.

Pojam altruizma

Altruizam je prosocijalno ponašanje, koje podrazumeva još i plemenitost, saosećanje, pomaganje drugima. Brojni su termini kojima je pokušano da se opiše ponašanje usmereno ka pomaganju drugom biću u nevolji, bez očekivanja da se za to išta dobije zauzvrat, čak i kada pružanje pomoći zahteva otpor i odricanje.
Prosocijalno ponašanje postaje jedno od najčešće istraživanih u periodu do osamdesetih godina 20. veka. Ako se uzme u obzir praktično i teorijsko značenje istraživanja altruizma nije nimalo čudno što je to područje izazvalo toliki interes. Naime, slučajevi očito nesebičnog ponašanja nisu se mogli jednostavno objasniti preovladavajućim teorijskim shvatanjima prema kojima je ljudsko ponašanje usmjereno zadovoljenju vlastitih potreba, izbjegavanju boli , kao i sticanju nagrada.

S druge strane, saradnja, pomaganje drugima i slični oblici ponašanja, predstavljaju jedan od najvažnijih ciljeva socijalizacije. Takvi oblici ponašanja nastoje se podsticati radi održavanja skladnih interpersonalnih odnosa i harmoničnog funkcionisanja društvenih grupa.
U najširem smislu, prosocijalno ponašanje se definiše kao voljno, namerno ponašanje koje ima pozitivne posledice za druge. Altruizam je poseban oblik ponašanja koje je nesebičnost. Dokle god neko voljno prosocijalno deluje,odnosno nije na to prisiljen, može se tvrditi da ta osoba namerava pomoći drugome.


Međutim, razlozi zbog kojih neko pomaže drugima mogu biti različiti:
istinska briga za drugu osobu ili pak želja da se ostvare vlastiti interesi,
očekivanje da će osoba kojoj se pomaže uzvratiti i slično.


Altruizam podrazumeva istinsku, bezinteresnu naklonost prema drugima. Da bi se prosocijalno ponašanje smatralo altruističnim, treba uzeti u obzir ne samo posledice, nego i motive ponašanja. Različite definicije altruizma uglavnom se slažu u tome da je altruistično ponašanje poseban oblik pomažućeg ponašanja i da se razlikuje od prosocijalnog ponašanja u širem smislu.


Mnoga istraživanja su pokazala da postoji statistički značajna povezanost varijabli altruizma, emocionalne empatije i samopoštovanja. Altruizam podrazumeva nesebično ponašanje, dok empatija uključuje deljenje emocija drugih osoba. Samopoštovanje je zapravo samoevaluacija kojom pojedinac održava stav prihvatanja ili neprihvatanja sebe.


Da bi se neko društveno ponašanje smatralo altruističnim ,moraju biti zadovoljeni sljedeći uslovi:
da je ponašanje voljno započeto, slobodno bez prisile,
da je preduzeto s namjerom poboljšanja ili održanja dobrobiti drugih i
da isključuje očekivanje materijalnih ili društvenih nagrada ili izbegavanje eksternih averzivnih podražaja i kazni.
Karakteristike ličnosti koje podstiču osobu da pomaže drugima u nizu različitih situacija definiše se kao altruistička ličnost. Izgleda da različiti tipovi ljudi žele da pomognu u različitim tipovima situacija.
Ljudi u svim kulturama su više skloni da pomognu poznatim osobama ili nekome koga definišu kao člana svoje zajednice, ili grupe sa kojom se individua poistovećuje. Ljudi su svuda manje skloni da pomažu nekome koga percipiraju kao člana tuđe grupe, grupe sa kojom se ne identifikuju.
Takođe, ljudi u manjoj meri pružaju pomoć u većim gradovima, nego u manjim, ne zbog razlike u vrednostima, nego što ih stres urbanog života tera da se osamljuju. Jedno objašnjenje je da su ljudi u ruralnim sredinama odgajani tako da više poštuju susede i da više veruju nepoznatim ljudima.
Naravno da bi se proučavalo ponašanje koje se smatra altruističnim, mora se prvo bliže odrediti.

Izvor altruizma je u nasleđem datim urođenim osnovama.
Još je Aristotel smatrao altruističko ponašanje bitnom karakteristikom kod ljudi. Čarls Darvin se takođe bavio proučavanjem altruističkog ponašanja. Psiholog,Mek Dugal ,najdetaljnije izlaže urođenu prirodu altruističkog ponašanja. Po njemu glavni izvor altruističkog ponašanja leži u roditeljskom, posebno materinskom instiktu.
Pretežni dio altruističkog ponašanja, čovek stiče putem razih procesa učenja i dejstvom raznih uslova. Učenje je važan izvor altruističkog ponašanja i tek učenjem postaje jedno od karakterističnih načina ponašanja.

Prema Darwinu, međutim, ljudski moral ili moralni osjećaj nastaje upravo na podlozi ovog instinktivnog altruizma, odnosno osećaja koji inače podstiču životinje da žive u skupinama, a koji uključuju izvestan stupanj međusobnog saosećanja, vernosti i hrabrosti. Dodatni i još snažniji podsticaj njegovom razvoju bila je sklonost ljudi da odobravaju ili prekoravaju određene vrste ponašanja kod ostalih članova svog plemena, a od ključne važnosti bilo je i povećanje ljudskih umnih sposobnosti, posebno u vidu učenja iz prošlog iskustva i predviđanja posljedica vlastitog ponašanja.

Traganja moja jedne kišne nedelje.

Jasminka Nikolić ex Brdarević