Бог, није био баш забрањен, али је онај ко је желео, о њему радије шапутао, него говорио гласно. Религија је марксистички описивана као опијум за народ, па чланови партије, иако углавном крштени по рођењу, своју децу нису водили у цркве и џамије.
Један од учесника истраживања каже да није било модерно веровати: „Увек смо ишли на то да кажемо да не верујемо у Бога. То је звучало као да је паметно, интелектуално, модерно, а кад кажеш да верујеш у Бога, то је некако више било приглупо, немодерно.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, глас за нацију ојачао је и глас вере, па се на овим просторима поново гласно изговарало божје име.
Према истраживању социолога религије, и у то време и данас, скоро 20 одсто испитаника су квази верници или квази атеисти. Дакле, реч је о конформизму. Људи бирају оно што се у друштву тражи, што је пожељно и што је признато као вредност.
Конверзија i брак
Данас је, међутим, промена вере углавном повезана с неким другим стварима. Најчешћи конвертити су, према тврђењима социолога религије, особе из верски мешовитих бракова које „покушавају да помире парцијалне идентитете потрагом за религијом која може интегрисати и једну и другу страну наслеђене религије”
Мотиви конвертита су, пре свега, верске природе, тј. когнитивно разумевање верских истина којим се добија бољи увид у смисао живота.
Други мотив конверзије је љубав према особи друге вероисповести, при чему једна од њих прелази у религију друге.
Конверзија је, по мишљењу стручњака, процес промене ставова и стила живота и највећи доказ људске слободе јер се ослања на религију избора, а не на религију која се наслеђује.
Јасминка Николић ех Брдаревић