Trnov venac na glavi
na plećima krst stradanja
koracima teškim ide
ulicom bola ka Golgoti.
Ispratiše Hrista sa „raspni ga“
svetina dobi Hristovu molbu
„Oče oprosti im
jer ne znaju šta čine“
Gospod na krstu.
U podnožju krsta Bogomajka,
Marija Magdalena i Jovan sveti
prisustvuju kad svoj duh sin predade ocu.
Božija priroda se pobuni
stene se raspukoše
mrtvo kamenje
osvedoči živoga boga.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Penjem se svakodnevno na treći sprat. Idem po decu da ih izvedem u šetnju. Jutro k’o jutro, malo još motori treba da ubrzaju, da dan dobije na dinamici.
Penjući se, po malo se zadišem, mada ide taj uspon dobro. Na drugom spratu srećem medicinsku sestru u penziji, dobrodržeća žena, srebrnaste kose, prijatnog izgleda. Spremna za početak dana, pozdravlja se kulturno, bez radoznalosti .
Znam se često susresti sa komšijom sa poslednjeg sprata. To je komšija koji se ispita i pozdravlja sa svakim prolaznikom. Baš onako svojski, ko da mu je sve bitno u vezi sa vama. Daje na značaju vama kao ličnosti, trenutku i situaciji. Sa decom se naročito zdravi, sve ih oslovljavajući sa imenom. Ta me njegova srdačnost uvek fascinirala. Toliko bitnosti u ophođenju , retko se sreće. On inače drži golubove na tavanu zgrade hrani ih, ali baš ne održava taj prostor, te se stanari žale. Ima psa koji stalno hoda za njim. Provode dane u druženju.
Mnogo voli tuđu decu, mada sam čula da ima sina kojeg nije priznao i ima unučiće. To je javna tajna ili legenda. Ko će ga znati.
Baš juče me je pozdravio, poljubio mog unuka u kosu i rekao -slušaj baku- , kao da se pozdravljao. Zbunio me. Imao je nadimak koji znači mnogo kose, a bio je ćelav.Vidite, ne spominjem imena. Prepoznaće te ga.
Tako stigoh ja do svojih na treći sprat. Malo sačekah da spreme decu . Krenu smo niz stepenice . Skaču moji unuci po par stepenika, glasno pričaju, radosni. Ja ih opominjem. Možda komšije spavaju još. Ima dosta i penzionera u zgradi.
Izbrojasmo već trideset stepenika.Silazimo poslednjih deset stepenika pred izlazom.
Već na tom delu uvek pomerim glavu udesno jel tu vrlo često puše ljudi iz apoteke koja je na izlazu zgrade na levu stranu, te se pozdravimo.
Baš se iznenadih. Čovek uz ogradu prislonjen , pomislih neki pijanac. Ostavih decu pred ulazom , bilo mi je nešto sumnjivo, ali nisam smela pred decom da dajem znake iznenađenja, da se ne uplaše.
Ostavi ih tako ispred zgrade i vratih se da utvrdim ko sedi uz ogradu. Sa stepenica sam ugledala konopac oko vrata ovog nesretnog čoveka. Jeza i neverica me obuzela. Odem do dece, nazovem svoje i kažem da je situacija strava . Oni sa sprata pogledaju i vide komšiju koji se obesio. Prijavljeno je sve nadležnima. Mada su oni već imali dojavu.
Čovek se obesio. Umro je nasilnom smrću lišavajući se sam života. Onaj isti topli, srdačni lik iz komšiluka.
Neverica, mučnina i gorak ukus dana.Pitanje ZAŠTO? Deca nisu saznala da se komšija ubio. Pitali su malo za njega i zaboravili.
U gradu su ljudi bili zetečeni ovim činom od ovakvog neposrednog i toplog čoveka. Pitam se da li se život živi, životari ili je sve imitacija života. Ostao je pas. Posle njegove smrti, hranili su ga. Umro je od starosti, prirodnom smrću.Šta reći a ne zaplakati ?
Dugo mi je slika te lične presude i konopac oko vrata ovog čoveka bila pred očima.
Koliko suicida ima svakodnevno?
Da li je moralo tako?
Putuj sa golubovima komšija !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Poslastičarnica Orijent koja se nalazi u Balkanskoj 36 u Beogradu. Porodični lokal koji radi više od 70 godina, zadržao je starinski šarm i autentičnost via tradicionale orijentalne poslastice.Ovde je prijatan i nostalgičan ambijent savršen za mirnu pauzu.
Vreme između dva autobusa potrošila sam krenuvši kroz beogradski park.
Dva sata čekanja odlučim da sve sa torbama odem do Balkanske ulice i poslastičarnice koja tu i dalje živi ili se samo nadam.
Beograd uvek ima šta da ponudi, ukoliko mi sami ne tražimo.
Nedelja. Jutro bez prolaznika . Uglavnom čistači čiste ulice, umorni pekari prodaju peciva i devojke se vraćaju sa sinoćnjeg provoda, razmazane šminke, spuštenih usana i krmeljivih očiju. Crni mačak stoji na sred puta . Dok se penjem uz Balkansku ulicu
( sada raskopanu ) pitam se da li je poslastičara još tamo.
Sve druge radnje imaju spuštene kapke , ali ova radnjica iz osamdesetih , još odoleva vremenu. Odolevam i ja , ali naravno starim i sećam se, na radost moju.
Vučem svoje stvari , kao i onda. Nije se mnogo promenilo. Ulazim u poslaslastičaru . Sve je perfektno kao i nekada. Izazovni kolači, slani specijaliteti, neizbežno žito sa šlagom koje je bilo hit osamdesetih. Tada nismo znali, makar ja, da postoji slavsko žito koje ima posebnu simboličnost u Pravoslavlju, kao simbol večnog života i vaskrsenja.
Mlado osoblje ne prepoznaje studentkinju iz prošlog veka, i kako bi , kada su mlađi od moje dece? Mada sam obučena u apa – drapa fazonu sa maramom oko vrata , kao stara izlizana etiketa za Leviske. Kažem im da sam zalutala iz osamdesetih i da me je nostalgija dovela ovamo do njih. Oni se tek kurtoazno osmehnuše.
Naručujem Kapri damu sa višnjom , crvenu kao damski karmin, u obliku srca.
Sama sedim na visokoj stolici i jedem poslasticu.Ogledam se u visoko ogledalo i kažem
nisi se mnogo promenila , malo po koja bora, malo po koja decenija. Imaš knjigu i prethodnog života, sve po spisku !
Pomalo nezadovoljna kažem sebi,ugledaj se na Kapri damu, koja odoleva vremenu . Crvena, slatka ukusna i uvek sveža. Jednako kao i osamdesetih.
Naručim i špricer ( pola boza , pola limunada ) da ugasim žeđ i nahranim dušu. Pa nije to piće svakodnevnice. Baš sam se lepo počastila.
Pogledam na sat, vreme je , ljubazno se pozdravim sa mladim osobljem i ponovo silazim raskopanom kaldrmom od koje žele napraviti ulicu privlačnu za turiste i naravno dobiće neki glas postojeća partija na vlasti koja vrši rekonstrukciju.
Ovo pišem na stanici, dok uveliko prolaze ljudi i azilanti kojih nije bilo osamdesetih. Tačno vreme mi govori da odem na peron odakle polazi autobus za Bosnu.
Pre rata te direktne linije nije bilo. Autobuska stanica je velika, mnogo veća nego pre.
Mnogo putnika, turista, radnog naroda.
Sve se promenilo osim Kapri dame . Neke stvari ostaju iste godinama. Negovane, odolevaju vremenu i novotarijama.
Ušla sam u autobus, sedište po izboru jer nema mnogo putnika. I autobus kao i ja, vremešan. Sa strane obešene kese za smeće, sedišta pocepana. Muzika nije po mom izboru. Klime nema.
Krećemo.
Zadovoljna što sam krišom posetila osamdesete.
Čak i samo jedna ulica snagom svoga bistvovanja u meni , uspela je pretvoriti prolaznost u sadašnji trenutak..
Jedno jutro sa samom sobom, tiho, mirno, kao vremeplov.
Ostaj ,Dobro jutro ,( Bajaga ) u Beogradu vidimo se opet.
Svi putevi vode preko Beograda !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
29.06.2025.
Danas izražavam želju za oslobađanjem unutrašnjih i kreativnih kočnica. Inspiracija u prirodi povezana je sa inspiracijom za pisanje. Motiv različitih percepcija ukazuje na relativnost ukusa i vrednosti istine. Hleb je simbol životne vrednosti naspram mode i prolaznih trendova. Puštam da kreativnost dolazi kao spontan čin bez analize i stalno promišljanje. Slobodni stihovi daju osećaj dnevničke iskrenosti bez straha.
Deblokiraj blokadu
Posej neka rodi
baci pogled kroz prozor,
da li su to tvoji izazovi ?
Osluškuj, svašta ljudi zbore
Pogledaj okolo,
razne prilike se stvore.
Slatkoća mirisa
dotične jednog prolaznika prizove,
meni se učini jeftin i grozan
ko mene pita njemu je famozan.
Dodirnuh cvet,
latica miluje
mnogo znači.
Svratih u pekaru
ništa bez hleba
Mante se mode!
Zar zrno što othrani
tolike naučnike,
moreplovce, pisce,i slikare,ribolovce
ne valja ?
Pa ko kaže da pisanje ne ide
samo piši
Nije važno šta je!
Idem dalje
grlim vetar
on sve nosii prašinu i miris lipe.
Puštam da prođe kroz mene bez zadrške.
Gledam život, ljudi se žure
niko ne gleda gore u nebo
ono je tu besplatno, šire od svake brige.
Na uglu ulice prosjak prosi,
pored njega čovek u odelu
prosi drugačije
prosi priznanje, slavu i ugled.
Svi smo prosjaci
za nešto što nemamo.
Hleb u kesi miriše na dom, detinjstvo
na ruke bake koje mese i tiho pevaju.
Život je kao mrva hleba, to je ono što nam treba !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
28.06.2025.
Hladna i kišovita noć. Veče na kućnom pragu. Zaljuljala sam praznu ljuljašku i ušla u kuću. Cika dece odzvanja u daljini, a ja leno oblačim papuče.
Skuvam topli. crveni, mirisni čaj od hibiskusa. Srčem , smejem se samoj sebi, kako bi me sad majka opominjala, šta to radim. Nije pristojno. Ponavljam isto srkanje , dečiji inat nisam prevazišla do sada. Nije da sam ponosna na to, ali na dečiji duh u sebi jesam.Ponese me u poznim godinama i zaboravim na bol u kolenu, kašalj ne znam od čega. Dubokih uzdaha kad se borim sa dahom, a duša treperi, nema godine. Ona je bezvremenska.
Knjige su oko mene , imam veliki izbor, a vremenski ne stižem radoznalost da nahranim.
Skačem sa teme na temu, čitam nekada bez redosleda. Ali sve su one tu, moje drugarice, sa svojim temama, životnim, ljudskim, ženskim.
Upravo završavam knjigu „ONE SU PROMENILE SRBIJU“ napisale Tatjana Loš i Milena Marković.
Sedamdeset biografija heroina u vremenu u kome su živele. Majke, vladarke, naučnice,umetnice, ktitorke, zadužbinarke, sportistkinje, muzičarke, arhitektice, ratnice…
Sve su one zadužile Srbiju, da ih ne potisne u zaborav. Mnogih su se setile spisateljke ove knjige i utisnule u večnost.
Od sedamdeset umnih i jakih žena, dosta je njih kraj života okončalo u siromaštvu , zaboravljene i same. To je nepisana sudbina jakih žena.
Čitam i divim se nepresušnom talentu i volji za stvaralaštvom. Često su nailazile na povređenu mušku sujetu i dobijale loše kritike za svoj rad, ne želeći pristati na njihovu naklonost.
Osporavan je natprosečan dar u oblastima kojom su se bavile, teško se dolazilo do posla.
Ženski položaj uvek je imao teg više na kantaru nego muški, koji je odskakao.
Tako je to bilo vekovima iza nas. Sada se ponešto menja u tom odnosu, ali premalo. Sve se svodi na priču .
Nisam feministkinja niti ratnica, ali sam za fer odnos među polovima i uopšte svim prihvatljivim socio-kulturnim odnosima.
Dobro bi bilo nadmetati se u talentima, znanjem protiv neznanja.
I tako stigoh do pozne večeri sve u pametovanju sa samom sobom. Razmišljam o manjku vremena i budućnosti. Sad se baš osećam dobro. Idem u novu izgradnju svetova , novi level.
Jedan miran posvećen život duhovnom uzrastanju, dopunjavanju nedovoljnog znanja , pisanju, kristalisanju misli i ideja.
Postepenom zalasku sunca, kako sam pisala o starenju. Bez mnogo erupcija pri zalasku sunca , ali sa dovoljno svetla i bljeska da se osetim živom, vedrom i svrsishodnom. Bez dečijih glasova mojih unuka , njihovih roditelja, fotografija sa raznih destinacija,radosnih , nasmejanih, životnih, moje godine ne bi imale taj lepi osećaj ugode i celovitosti.
Ovaj mi kraj liči na uramljenu fotografiju radosnih lica mojih bližnjih , neka tako i ostane. Volim vas!
Baka Jasna
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Ljudi moji
ni miševa nema
moje mačke
guštere sad jedu.
Obrni okreni
usred igre vedre
gušter osta
bez repa na pola.
Mačke nisu što su nekad bile
na gmizavce pređoše sa miša.
ko ga šiša
kad nema tog skota
ima mačak
sa čim da se igra.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Šta je san ?
To zalazi dan
to se telo opušta
to se mozak rasteže
ko pospana mačka.
jer prazni se tokom dana
i treba nam za sutra,
nova energija,
za novi dan.
Regeneriše taj san.
Jutrom smo spremni
za nove pobede
za nove uspehe.
San je savršen proces
naše regeneracije.
Mi smo bića sna,
jer bez njega bi bili Zombi
Želim vam laku noć !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Svetski bol
Osećaj sete u bolesti
pobuna protiv društva
sveprisutna tuga
Svet je nesavršeno mesto
prožeto patnjom
i tragikom čoveka.
Korona, kruna, venac
jednaki smo u bolesti.
korona je protiv čoveka
da li je trebalo da nas još više razjedine?
Teorije su razne
kako je zavera,
za druge je vakcina prava,
treći su skeptici,to ne postoji.
Smrt je nemio događaj
a samo izgovaranje reči
nevericu nam stvara.
Život je nepovratna pojava!
Jasminka Nikolić
31.03.2021.
Mir mog srca veći je od buke sveta. Biram biti pravedna i iskrena, bez obzira ko sluša. Imam istinsku želju za dobrim svetom i razočarenje u ljudsku tamnu stranu prirode.
Zavet
Da mi je samo tren ljubavi biti
da mi je pravednik biti
nosilac pravednosti izveštaja iskrenosti.
Slanja poruka ljudima bez podlosti,podmetanja
bez zluradosti i zaglupljivanja.
Da mi je, ali ko će slušati iskrenost?
Kad izopačenost čekalaca loših vesti
traži ulov lošeg, bezobraznog i lažljivog.
Da mi je preokrenuti poredak stvari
da loše postane dobro , a dobro još bolje.
Sve je moguće u mojoj pesmi
al’ u stvarnosti mnogo teže.
Da mi je jednom samo
da svet zadrhti pred ljubavlju
umesto pred mržnjom.
Da mi je da ljudi slušaju reči srca
a ne laži jezika.
Da mi je da pogledi postaju uteha
a reči podrška.
Ali svet ne čuje pesmu ljubavi
čuje samo škripu sebičnih misli.
Zato neka mi ostane zavet
da ja budem ta pesma
pa makar je niko ne čuo.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
29.06.2025.
Samci
da sama si
sami smo
sami su svi
samci postaju samotnjaci
u rodu muškom i ženskom.
da li misle da zajednica
u kojoj ljudi žive
nije skup samostalnih ličnosti.
ne tražite od svoje djece
da budu klovnovi u vašim životima
da pored svih tehničkih stvari
odlasci lekaru umjesto vas
na pijacu prodavnicu, apoteku
moraju biti i vaši zabavljači
respekt za stare
ali , dajmo malo vazduha srednjoj generaciji
ona ništa ne traži
Osim malo razumijevanja da svoje
nervozne trenutke
pretvore u radost života.
skinite malo jaram
pa dijete si moje MORAŠ .
ne moram ali hoću svim srcem
približit ću ti se suviše
pa nećeš imati kog kriviti
brže živimo od vas iz 1935-40. itd.
sve se pomjerilo za 15 –estak godina.
ti si sa 20 postala majka
ja sa 25 prvo i 30 drugo.
ti si sa 42 postala baba
a ja sa 55.
nije ništa kao što je bilo
samo je ostalo jedno isto
ja sam uvijek tu za tebe
Mrgude moj što si me rodila.
Jasminka Nikolić ex Brdarević