U trenucima bola i osobne patnje, pronašla sam utehu u molitvi, božanskoj milosti.Taj lični bol postao je put ka dubljem razumevanju i povezivanju s nečim većim od nas samih. Otkrila sam da nije samo moja patnja jedinstvena,već da ljudi širom sveta traže utehu i nadu. Univerzalna snaga molitve i pomirenja,pokazujući da kroz veru i strpljenje dolazimo do mira i razumevanja. Na početku, Bog nam se čini dalekim, otkrivamo njegovu prisutnost i ljubav, te se na kraju njegovom milošću, mirimo se i sa sobom.
Lagano koračam
da me neće više
Izneverit ništa.
Imam kamen g’rki
što nosim
k’o usud.
Sada više ne mož’
Ništa da me plaši
I nemir mi pravi.
Jošte samo može
Bol da me svlada
a ni to nije večno
sa time se živi
Jednom mreti moram
zato se ne brinem.
Da sam znala
Da će sve to jednom proći
Čekala bih starost
Ko blagodat Tvoju
Da me preobrazi
I spasi me kinje.
Ništa nema lepše
od smiraja duše
od telesnog mira.
Jer ti tada spokoj
Sve diktira.
Imaš tada milost
prema svima zlima
ti ih smatraš samo
Iskušenjem svojim.
Te ih zaobiđeš
jer su obmanuti
Od istine đavla.
Ne sudim im ja
jer to nije moje.
Neka samo molba
Stigne do Višnjega
Oprosti im Bože !
Mi mali smo pali
K’o andjeli tvoji
Što behu uz tebe,
sada negde drugo
kolovođe jesu.
Neće dugo trajat
jer to zemlja neće
da koren mu da
ni vodu ni vino
ni životnu snagu.
Mora umret zlo
jer ne rađa dobro
treba samo dočekati to !
Jasminka Nikolić ex Brdarević