Sama

Da sama si

Sami smo

Sami su svi.

Samci postaju samotnjaci

U rodu muškom i ženskom.

Da li misle da zajednica

U kojoj ljudi žive

Nije skup samostalnih liščnosti.

Ne tražite od svoje djece

Da budu klovnovi u vašim životima

Da pored svih tehničkih stvari

Odlasci lekaru umjesto vas,

Na pijacu prodavnicu, apoteku

Moraju biti i vaši zabavljači.

Respekt za stare.

Ali , dajmo malo vazduha srednjoj generaciji.

Ona ništa ne traži

Osim malo razumjevnja da svoje

Nervozne trenutke

Pretvore u radost života.

Skinite malo jaram

Pa dijete si moje moraš.

Ne moram ali hoću svim srcem.

Približit ću ti se suviše

Pa nećeš imati kog kriviti

Brže živimo od vas iz 1935-40. itd.

Sve se pomjerilo za 15 –estak godina.

Ti si sa 20 postala majka

Ja sa 25 prvo i 30 drugo.

Ti si sa 42 postala baba

A ja sa 55.

Nije ništa kao što je bilo.

Samo je ostalo jedno isto

Ja sam uvijek tu za tebe

Mrgude moj što si me rodila.

Nikolić Jasminka, 27.03.2019

Svoj lebac jedi

U komšije ….

Brine brigu

I staro i mlado.

Brine brigu i rodbina

I komšija i komšika

Brine brigu svako

ko svoju ne rešava.

Preko plota sve lepše

ponajviše grozota.

U tuđega više smeća

u tuđina preko plota

sve je grozota.

Brinite te brigu svoju

ne raduj se tuđem zlu.

Stigne to i na tvoja vrata.

Nemož’ stalno jezik puštat

Na tuđe nesreće.

Pretvori se jezik u zmije

otrovne.

Palacne i tebe.

u čudu se nađeš!

Otkud zlo !

Od prevelike brige za druge !

Neka je živa komšijina krava

pa i moja !

Neka to bude uzrećica tvoja.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

26.03.2018.

Gorki plodovi

Prostrana zelena površina oivičena ruzmarinom i cvećem, a u sred tog vrta trešnja.

Razgranata, kad otopli, pravi veliki hlad i prijatan zaklonjen prostor. Kuća je kupljena sa tom površinom zemlje i to drvo trešnje je stajalo tu kao ugled bivših stanara. Razgranato, plodonosno, lepih boja. Jedno izuzetno drvo. Rađala je pre svih voćki. Neka rana sorta. Kad procveta sve miriše , ukrašava dvorište.

Nije prskana niti bilo čime tretirana. Jednostavno imala je svoje cvetanje, rađanje ploda, opadanje lišća i tako sve u krug. Svi su se radovali njenim crvenim i slatkim plodovima.

Komšijska deca su redovno dolazila da beru trešnju , kao da je njihova. Vlasnici su terali decu, jer su lomila grane, bila nemilosrdna prema drvetu. Tako se stvarao mali rat između stanara i bezobrazne dece. Bilo je i onih kulturnih , koji su pitali da li mogu ući i ubrati koji plod. Stanari su im dozvoljavali ponosno da jedu plodove lepe crvene trešnje. A onda je počela neplanska gradnja oko drveta i plodovi su bivali sve sitniji, zemlja se isposnila sečenjem korenja i nehranjenjem. Naseljavanjem novih komšija ograđuje se prilaz dvorištu u kojem je trešnja.

Više deca ne beru trešnju, nego od siline rađanja grane se savijaju , opada plod u komšijsko dvorište i prlja svojom bojom njihovu stazu. Bune se novo pridošle komšije a vlasnici zbog komšijskih odnosa stalno seku grane trešnje i drvo postaje sve suvlje i sve manje rađa.Suši se u korenu i postaje bolesno. Zjapile su isečene grane kao poslednji urlici jadne voćke. Ove godine , ne izađe ni jedan cvetić. Žena primeti tužno, „trešnja je umrla“. Jadno drvo. Baš je bilo izmrcvareno. Nebrigom, nehranjenjem, kidanjem i građevinskim radovima.

Kao čovek. Kada se ne brinemo o njemu, on tuguje, boluje i na kraju umre.Tako i ova vremešna trešnja.

Nakon dugog niza godina, spremna je za seču. Od ostatka drveta moglo se nešto napraviti da podseća na život trešnje. Čak je i to istrulelo i mrtvo drvo stajalo tu par godina kao ruglo. Bez ikakvog pijeteta prema prirodi. A onda je odsečena i zagrnuta peskom sa gradilišta. I stanari su se izmenili.

Menjajući prirodu čovek menja i sebe.

Bila jednom jedna trešnja rana, crvena, krupnih plodova, bogata zelenim listovima i debelim ‘ladom.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

01.05.2018.

Voda

U pismu je voda živa

ona nosi blagoslov

da se njome prosvetlimo

da se njome operemo, okupamo, umijemo.

Sve iz duše isperemo.

Da nam njena svetost

donese svetlost

duše i tela.

Sazdani smo od te vode

bogoprimljeni tom vodom.

Zato vodu sačuvajmo

jer ona je blagodat i naše spasenje.

Čovek bez vode je ništa

plod bez vode se suši.

Ne slutim na potop, al’ potop nam’ preti

jer smo nečastivi u nameri vodu istrebiti.

05.07.2018.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Poetski dan

Od davnina pa do danas

pesme zbore pesmarice

mlade čobanice.

Starog vuka mrkog brka

mlade dece, mladih djeva

pijanih poeta.

Kafanskih protuva

uličnih svirača

tamburaša i šajkaša.

Danas je dan tih lirika

emotivnih duša toplih.

Zašto im ne dat’ spomen

kad nam lepo zbore

u milinu dan pretvore.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Sreća

Sreća to je nekom

zemlja daleka

nekom lijepi sat

nekom gola bedra

masivna i jedra.

Nekom sreća je

glas miloga bića

tiha i umilna riječ

što pjeva ko ptica.

Dan sreće je svaki

kad si svjestan sebe

kada osmijeh širiš

kada šalješ samo

leptiriće njine.

Svakoga dana

možeš srećan biti.

To od tebe zavisi.

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Ne znam što sam se umislila

Pa to je slijed događaja

Način života koji nam donosi simptome koji se poslije pretvaraju u bolesti, akutne ali uglavnom hronične. Genetika nam daje inicijalne strelice i trasira put, a onda simptomi uredno raskrče put sigurnom oboljenju.  Život je slijed događaja od rođenja, življenja i na kraju odlaska našeg fižičkog prisustva i malog sitnog dijela duše koja ostane da luta ili da se smiri na zasluženom mjestu. Svijest o putovanju i laganom odlasku, jer lagano odlazimo  plivanjem sa bolestima, boreći se sa nedaćama bura, tihih noći i dana kad nam se zamagli pogled i postajemo moćni i mislimo „ništa neće meni da se desi“ , poslije opet neki gaf i ukoči nas LS , ili nas zakuca dva puta trojka u glukozi, ili nas more misli dok svi tonu duboko u san. Brojiš ovce a one broje sate, minute do svanuća.

Ne znam što sam se umislila

Život je trošenje svojih emocija, životnih sokova, snage na funkcionisanje i prolaznost ovo svjetskog filma. Zvanog život.

I ovo će proći!

Jasminka Nikolić ex Brdarević

Pesma

Danas jedna pesma čeka
da mi misli izdaleka
smisle novu
staru priču.

Nije važno
samo hoću
jednu pesmu kroz lakoću.

Da krene k’o
potok rečni
zažubori mnogorečni .

Zaboravit ne smeš sejo
mene pesmu,
igračku ti rečnu.

Stalno tražim da me krojiš
novi model
da mi skrojiš.

Nije svaki dančić isti
niti pesma može biti.

Za danas je pesmo dosta
ljubim tebe
evo gosta.

Pao vrabac s mosta !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

14.03.2018.

Welcome Home

Ko nekad
u teška vremena
kad posao na brodu bijaše
jedini za nekog izlaz.

Sada morima plove
naši moderni mornari
ostavljajući sve kod kuće
radeći za neke ljude
koji im daju platu.

Porodice čekaju kada
će otac doći
a on na moru
umoran od posla
nekada po čitave noći
ne spava
pa ponovo na istu
rutinu
dobro jutro počne.

Sve je na papiru lijepo
i zarada i zemlje strane
i one tople i one hladne.

Uđeš u program svjetski
da bi imao šta jesti
eventualno nešto štekati
uglavnom se ljudskim
pohotama smarati.

Dok tvoji na obali života
čekaju da se vratiš
ti se pomalo uklapaš
i počinješ da se kvariš.

Sve je na izvolte
svaka je nakaznost bliska.

Nježnosti treba,
onima što čekaju još više
porodica sa obale na tvoje more
uzdiše i šalje ti poljubaca
i nježnosti i slika
sve putem internet mreže.

Dodje i dan susreta
kada mornar sa „lađe“
siđe.

Zemlju dodirne
i sve vas ogrne
kao albatros
krilima svojim.

A još mu se
ljulja .

Morska bolest
je opasna
njiše ga i dalje
tek malo kad pred
svoje stane
svi ga grle i ljube
čekali smo te toliko !

Svi u glas
da nazdravimo
naš mornar je stigao sretno !

Welcome home !

Jasminka Nikolić ex Brdarević

13.03.2024.

Pacijent

Lekarska je tuga pregolema
kada vidi tužno lice
svoga bolnog pacijenta.

On sedi i čeka pun nade
da će nauka nazreti pobedu.

Dijagnozo ti si stepen prvi.
kako naći izlaz iz te boli.
Probaćemo lečiti te lekom
malo hranom
malo i zelenom apotekom.

Ljubavlju te lečit mora
porodica tvoja.

Svi po malo, pa će zdravlje doći
nekad brže nego što je u lekarskoj moći.

Bolest stiže kad ljubavi nema
Zato gledaj da si uvek sretan.

Da i sreću ti drugome pružiš
Tako ljubavlju svoj dug odužiš.

Onda nam ne treba lekar
Dovoljan je ljubavni adresar.

Svi te vole, mame, tetke, strine
a i ti sve njih i njine.

Pozdrav šalje i dežurni lekar
Drž’ se srca on ti je najbolji apotekar !

Jasminka Nikolić ex Brdarević