Трпеза љубави на коју сте сви позвани после Литургије. Саборовање са сестрама и браћом у Христу, размена прошлонедељних догађаја, утисци како доживљавамо свети чин уздизања молитава. Отац благосиља храну и пиће и ми се служимо кафом, чајем, кифлицама , слаткишима. По избору игумана неко замољен отпева
пригодну православну песму, у којој ми уживамо.
Беседу сви чекамо. Њу игуман посвећује углавном поруком из Јеванђеља тог недељног богослужења. Затим беседа крене у правцу свакодневног живота. Неприметно, не скрећући са теме, а ипак смештена у свакодневни живот, оживљавајући речи из Јеванђеља . У тишини и помном слушању ми смештамо сваку реч тамо где припада. Сви нађемо одговор на своје проблеме, муке , пороке, начине решавања. Верујемо у Господа и верујемо духовнику који нам преноси своје знање и искуство надахнут молитвама које свакодневно чини. После таквог чина одемо кући окрепљени , срећни и радосни. И наша љубав увек вапи за још Божије љубави чекајући поново Литургију и беседу. Молитве се узносе за читав свет. Јер сви људи су наши ближњи.
„Љуби ближњег свога као самога себе“.
Јасминка Николић ех Брдаревић