Pismo preko bare
Pisala je jednom tipu davno
zaboravljenom u ladici prošlog života.
Iskočio je sasvim slučajno u eri moderne tehnologije
preko nekih tajnih saznajnih puteva
preko sedam gora i sedam mora.
Predstavio se klikom i svojom slikom
Jedva da ga je prepoznala
jer njena saznanja o njemu , u traganju nisu bila
nije ni krila nezainteresovanost.
Ali istina joj se zbila, kao u svakom filmu
nenadano i izbliza, face to face preko ekrana.
Au, di si bila sve godine ove ?
Kakav joj osećaj stvara ta neka čudna sprava
zna ona , sve je to varka
malo ga čarka, pita da sazna
kako je s kim je i podataka još mnogo.
Stari, šta se to u tvom životu zbiva ?
Šetaš li decu svoje dece ili još šetaš tuđe žene ?
Zaćuta, nemam dece, žena mi je pukovnik u penziji
nije naše gore list, ali meni je cvetala kad sam trebao
državljanstvo i ostale papire zgotiviti.
Sad smo u zajednici modernih ogleda
što se tiče životnih pogleda u jednoj tački
sve se skupi kad nam stignu dolari i računi.
Tako je to preko bare, emocije ustupe mesto dolaru.
Nekada, kad posetim majku ,
ravnicom osedlam konja preko mog salaša,
tada me ošine sve , žito, hleb, majka i kuća stara
pesma “ konji vrani “ i „uzalud vam sve svirači“
opijem se k’o lala, ne pravim scene
samo plačem kao dete, željan svega
najviše ljubavi.
Jasminka Nikolić ex Brdarević