Ne želim da budem teret u starosti svojim bližnjima!
Ne plašim se starenja. Bore ću nositi kao ukrase. Dokaz da sam se smejala, plakala i živela. Neka mi se koža presavije kao stranice u voljenoj knjizi. Neka mi se kosa posrebri, misao uspori, a mudrost zasija.
Ne plašim se tišine. Samoća mi nije mračna strana. Naučila sam da živim sa sobom. Znam kako da se odmorim u tišini, a da me ona ne uznemirava.
Ne želim da postanem teret. Uzdah iscrpljenosti iza zatvorenih vrata. Ne želim da moje prisustvo bude teško u sobi ili da se moje ime šapuće umornim tonovima. Ne želim da moja zavisnost postane nečija tiha žrtva.
Želim da budem kao vazduh. U pokretu, uvek u igri. Želim da moja starost bude pesma otpornosti, jutro ispunjeno radošću, zalazak sunca obojen nadom. Želim da nastavim da učim, da nastavim da otkrivam , stalno živeći u radoznalom duhu sopstva.
Ne plašim se starenja. Mislim da Gospod ima rešenje za sve nas. Zbog toga , ne trebamo da se brinemo.
Zato ću nastaviti da hodam napred, zahvaliti ranom periodu života, prihvatajući da je pozno doba kao jesen. Bogato plodovima života koje smo izgradili.
Kada moji koraci posustanu,ponudit ću svoju zahvalnost. Ne zaboravljajući da ljubav nije teret. Da krug života ima svoju cikličnu liniju.
Jasminka Nikolić ex Brdarević