
Сиво море
данас хучи
неко чути
неко мучи.
Као човек
као жена
као земља
пожњевена.
Од свакога
који ходи
и земљицу
походи.
Море зна
и вале донет’
и боли нанет
тако и људи.
Зна оно
и да се повуче
и нас
на обалу да извуче
Навалимо на
плаво небо
сунчане обале
и камените плаже.
Беле галебове
и лађе мале
мирисне шкампе
и њоке сласне.
Све је то лепо
док не залуди
и опет вали
и хладни ветар
све не помути.
Тада нам
мрско и море гледат
а камоли
њему се предат.
Тако и људи.
Све је добро
док се не полуди
а онда
бежите
којекуд људи.
Свако свом
сопству
мир нађе у души
да мир не наруши.
Знајте то је
прави пут
да не идеш
низ пут.
Јасминка Николић ех Брдаревић