Danas pišem o vodi. O životu o nama. Voda nije samo sredstvo koje gasi žeđ. Njome se krstimo, nosimo plod u utrobi majke i suzu u oku, plodove koji nas hrane zalivamo. To je resurs 21 veka koji nestaje nemarom. Bez nje nestajemo i mi.To je naš početak i kraj.
U pismu je voda živa
ona nosi blagoslov
da se njome prosvetlimo
da se njome operemo, okupamo, umijemo.
Sve iz duše isperemo.
Da nam njena svetost
donese svetlost
duše i tela.
Sazdani smo od te vode
bogoprimljeni tom vodom.
Zato vodu sačuvajmo
jer ona je blagodat i naše spasenje.
Čovek bez vode je ništa
plod bez vode se suši.
Ne slutim na potop, al’ potop nam’ preti
jer smo nečastivi u nameri vodu istrebiti.
28.06.2025.
Jasminka Nikolić ex Brdarević