Ljudi moji
ni miševa nema
moje mačke
guštere sad jedu.
Obrni okreni
usred igre vedre
gušter osta
bez repa na pola.
Mačke nisu što su nekad bile
na gmizavce pređoše sa miša.
ko ga šiša
kad nema tog skota
ima mačak
sa čim da se igra.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Šta je san ?
To zalazi dan
to se telo opušta
to se mozak rasteže
ko pospana mačka.
jer prazni se tokom dana
i treba nam za sutra,
nova energija,
za novi dan.
Regeneriše taj san.
Jutrom smo spremni
za nove pobede
za nove uspehe.
San je savršen proces
naše regeneracije.
Mi smo bića sna,
jer bez njega bi bili Zombi
Želim vam laku noć !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Svetski bol
Osećaj sete u bolesti
pobuna protiv društva
sveprisutna tuga
Svet je nesavršeno mesto
prožeto patnjom
i tragikom čoveka.
Korona, kruna, venac
jednaki smo u bolesti.
korona je protiv čoveka
da li je trebalo da nas još više razjedine?
Teorije su razne
kako je zavera,
za druge je vakcina prava,
treći su skeptici,to ne postoji.
Smrt je nemio događaj
a samo izgovaranje reči
nevericu nam stvara.
Život je nepovratna pojava!
Jasminka Nikolić
31.03.2021.
Zavet
Da mi je samo tren
da mi je pravednik biti
biti realni
nosilac pravednosti
izvještaja iskrenosti.
Slanja poruka ljudima
bez podlosti, podmetanja
bez zluradosti i zaglupljivanja.
Da mi je
al’ ko će slušati iskrenost ?
Kad izopačenost čekalaca
loših vesti
traži ulov
lošeg , tmurnog
bezobraznog, lažljivog.
Da mi je preokrenuti poredak stvari.
da loše postane dobro
a dobro još bolje.
sve je moguće u mojoj pesmi
al’ u stvarnosti mnogo teže.
Neka mi mir u duši
mir u srcu
ostane zavet
za navek.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Samci
da sama si
sami smo
sami su svi
samci postaju samotnjaci
u rodu muškom i ženskom.
da li misle da zajednica
u kojoj ljudi žive
nije skup samostalnih ličnosti.
ne tražite od svoje djece
da budu klovnovi u vašim životima
da pored svih tehničkih stvari
odlasci lekaru umjesto vas
na pijacu prodavnicu, apoteku
moraju biti i vaši zabavljači
respekt za stare
ali , dajmo malo vazduha srednjoj generaciji
ona ništa ne traži
Osim malo razumijevanja da svoje
nervozne trenutke
pretvore u radost života.
skinite malo jaram
pa dijete si moje MORAŠ .
ne moram ali hoću svim srcem
približit ću ti se suviše
pa nećeš imati kog kriviti
brže živimo od vas iz 1935-40. itd.
sve se pomjerilo za 15 –estak godina.
ti si sa 20 postala majka
ja sa 25 prvo i 30 drugo.
ti si sa 42 postala baba
a ja sa 55.
nije ništa kao što je bilo
samo je ostalo jedno isto
ja sam uvijek tu za tebe
Mrgude moj što si me rodila.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Neko se rodi samo za tugu.
Tužno pjeva, tužno svira, tužno piše
Tuge su mnoge talente iznjedrile. Kroz muziku, pjesme i sudbine tužne. Sve se radilo na tome da tuga zavlada kao dominantna emocija. Ona i uspije u tome, samo zato što smo je stalno njegovali kao najznačajniju, najtananiju i najljepšu emociju. Mi to tako. Volimo tužne priče, volimo filmove koji na suzu teraju, pjesme gdje je na kraju suza, a ne tačka.
Tuge se umnožavaju i sve plodonosnije pjevaju, pišu, prosto nema im kraja. Tuge ne mogu ni umrijeti, jer u ovom svijetu za tugu i nema kraja. Mrijet se mora ali tuga ostaje. Opstaje, u pepeo se pretvara, mijenja svoja stanja, ali nikad ne nestaje.
Na kraju, tuga.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Prostrana zelena površina oivičena ruzmarinom i cvećem, a u sred tog vrta trešnja.
Razgranata, kad otopli, pravi veliki hlad i prijatan zaklonjen prostor. Kuća je kupljena sa tom površinom zemlje i to drvo trešnje je stajalo tu kao ugled bivših stanara. Razgranato, plodonosno, lepih boja. Jedno izuzetno drvo. Rađala je pre svih voćki. Neka rana sorta. Kad procveta sve miriše , ukrašava dvorište.
Nije prskana niti bilo čime tretirana. Jednostavno imala je svoje cvetanje, rađanje ploda, opadanje lišća i tako sve u krug. Svi su se radovali njenim crvenim i slatkim plodovima.
Komšijska deca su redovno dolazila da beru trešnju , kao da je njihova. Vlasnici su terali decu, jer su lomila grane, bila nemilosrdna prema drvetu. Tako se stvarao mali rat između stanara i bezobrazne dece. Bilo je i onih kulturnih , koji su pitali da li mogu ući i ubrati koji plod. Stanari su im dozvoljavali ponosno da jedu plodove lepe crvene trešnje. A onda je počela neplanska gradnja oko drveta i plodovi su bivali sve sitniji, zemlja se isposnila sečenjem korenja i nehranjenjem. Naseljavanjem novih komšija ograđuje se prilaz dvorištu u kojem je trešnja.
Više deca ne beru trešnju, nego od siline rađanja grane se savijaju , opada plod u komšijsko dvorište i prlja svojom bojom njihovu stazu. Bune se novo pridošle komšije a vlasnici zbog komšijskih odnosa stalno seku grane trešnje i drvo postaje sve suvlje i sve manje rađa.Suši se u korenu i postaje bolesno. Zjapile su isečene grane kao poslednji urlici jadne voćke. Ove godine , ne izađe ni jedan cvetić. Žena primeti tužno, „trešnja je umrla“. Jadno drvo. Baš je bilo izmrcvareno. Nebrigom, nehranjenjem, kidanjem i građevinskim radovima.
Kao čovek. Kada se ne brinemo o njemu, on tuguje, boluje i na kraju umre.Tako i ova vremešna trešnja.
Nakon dugog niza godina, spremna je za seču. Od ostatka drveta moglo se nešto napraviti da podseća na život trešnje. Čak je i to istrulelo i mrtvo drvo stajalo tu par godina kao ruglo. Bez ikakvog pijeteta prema prirodi. A onda je odsečena i zagrnuta peskom sa gradilišta. I stanari su se izmenili.
Menjajući prirodu čovek menja i sebe.
Bila jednom jedna trešnja rana, crvena, krupnih plodova, bogata zelenim listovima i debelim ‘ladom.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
Hodočasnici
Rano sveže jutro poslednjeg dana zime. Kao hodočasnici čekamo autobus za odlazak u posetu manastiru. Dok svet uglavnom spava, mi koristimo dan za blagodarenje Bogu. Svaki moj odlazak u posetu manastira ima svoj uvod, kojem prethodi upoznavanje sa manastirom putem interneta, sakupljanjem podataka i pojedinosti koje mogu da pronađem. Tako me uhvati neko lepo raspoloženje, uzbuđenje pred odlazak, da ne mogu to da poredim ni sa prvom ljubavlju. Ovo je daleko jače, uzbudljivije. Osećaj ulaska u autobus , vožnja kroz prelepu Srbiju je puna adrenalina. Kad se stigne na željenu destinaciju, tada kreće posvećenost mestu, Liturgiji , kompletnoj dramatizaciji i uznošenju naših misli do Heruvima i Serfima. Što se više posvećuješ ovom zajedničarenju s Bogom sve više počinješ da shvataš značaj svega i stalno želiš ponovo i ponovo da ideš. Jer se u toku Liturgije zna desiti veliki izliv Božije blagodeti koju ne možeš dugo da zadržiš, ali taj trenutak pamtiš zauvek i stalno očekuješ da će se ponovo desiti. Uglavnom moraš da se trudiš da sve srcem prihvataš, nikako hladno. Jer onda pobegne blagodat i ti se stalno trudiš da je ponovo zadobiješ, ali nije tako lako. Sabornost sa ljudima koji s tobom učestvuju u tome je jako prijatna. Cilj nam je da uđemo u sjaj Svetih Tajni , da nam se očisti nečistota duše, otpuštanje grehova i život večni.
Pojanje za pevnicom blagougodnih glasova daje nam poseban osećaj uznošenja svih molitava ka nebesima.
Agape je trpeza ljubavi. To je okrepljenje uz prisustvo sveštenika uz hranu piće i razgovor.
To svi volimo. Tu nam je sve najukusnije, srećni smo, zadovoljni pored svih problema koje smo poneli sa sobom da bi ih rešili kroz post, ispovest,pričešće i razgovor.Mnogi dolaze iz porodica gde samo jedno ide na bogosluženje. Pa noseći nevolje svojih bližnjih
pokušavamo odrešiti čvorove naših nedoumica. Tako da ovo nije samo obično putovanje, nego ozbiljna delatnost za Spasenje duše i tela nas i naših bližnjih. Amin Bože daj što više putovanja !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
20.03.2023.
Danas ništa
neobično.
Običan dan.
Ustajanje
vežbanje
kafa
vesti
jutro je malo sporo
zatim se zahuktava dan.
Ubrzavam pokrete,
korake ,mis’o
idem
čekaju me obaveze.
Mozak traži hranu
šta jesti
svaki dan
pitanje sledi
a da je nešto
onako presno
da ostane u farmerkama
mesto.
Sunce danas
svetlošću javlja
da biće raspoloženja
i dobra zdravlja.
Da još napišem nešto
jer na belini
ima uvek mesta
tu prijatelj čeka
i kad si besna
i kad si radosna
i za pisanje
vrlo podobna.
Šta više treba
osim ode radosti
Bogu zahvalnosti
suncu pozdrav
svima na radost
današnji dan !
Jasminka Nikolić ex Brdarević
U prohladno rano jutro žuti taksi kruži gradom.Taksista je profesor koji je ostao bez posla, sad svakodnevno prevozi ljude. Jutarnji raspored vožnje je postao kao režim autobusa. Svakodnevno isti ljudi čekaju prevoz. Lepa mlada žena crvene kose, u roza mantilu u crvenim štiklama, već uredno čeka i pokazuje znak mahanjem.To je sekretarica koja svako jutro odlazi na posao u isto vreme. Uz profesionalno kulturno javljanje, već je u opuštenim prijateljskim pričama dok se vozi, te ona tako priča o nepravdi muško-ženskih odnosa, odnošenjem deteta u vrtić,velikim svakodnevnim obavezama,dnevno-političkim dešavanjima, i još koje čemu.
Na sledećoj stanici ulazi mršav prosed čovek u radnom odelu.Putuje svako jutro ka Novom Beogradu. Tamo radi kod nekog privatnika kao mehaničar. Jutarnja loza je već popijena,reklo bi se po mirisu. Deluje umorno, ali nije mu to smetalo da skrene u prvu kafanicu da popije „jednu s nogu“, a možda i koju više. Priča i on , već se poznajemo duže vreme, kako mu kući traže platu, a poslodavac mu ne isplaćuje platu, psuje ih sve po spisku i kaže jedva čeka jutro da pobegne od kuće.
Na sledećoj stanici ulazi sredovečna gospođa u zelenoj trenerci i patikama, sportski tip, opuštena i smirena. Nosi kese sa povrćem kupljenim na pijaci i vodi psa na povocu. Lepi pas, pravi kućni mezimac,ulazi u taksi s njom.
Gospodin u radnom odelu se buni „gde ćeš s tim kučetom“, ali niko ne obraća pažnju na njegove kritike.
Gospođa smesti kese, stavi psa u krilo. Mala umiljata maza poče da kevće na čoveka koji se bunio. Izgleda je osetio tu negativnu energiju. Čovek je psovao dok su ostali ćutali u taksiju, već navikli na njegove neprikladne dosetke.
Sekretarica izađe na Ušću, otrča na posao, već je od jutros dosta obaveza odradila.
Gospodin koji gunđa je izašao na sledećoj stanici, lupio je vratima i opsovao, kriveći čitav svet za njegov život.
Gospođa sa psom je izašla u Zemunu, nosila je bolesnoj majci sledovanje za par dana, kulturno se zahvalila , izvela psa i krenula prema staroj zgradi u kojoj živi njena majka.
Taksista nastavi put, očekujući nove priče sa svakim novim putnikom. Neko ćuti , neko priča preko mere, takvi smo ti mi Balkanci, imamo
tu neposrednost u kulturi života, otvorenost u ophođenju sa primesama prostakluka, ali i finih manira.Sve zavisi od kućnog odgoja, karaktera i kulture pojedinca.
Jasminka Nikolić ex Brdarević